Objektivom po Srbiji - Divčibare, planina na kojoj godišnje doba nije previše bitno

Na manje od sto kilometara od Beograda, i na nekih dvadesetak kilometara od Valjeva?
Ma, daj...idealno za skoknuti na kratko.
E, kad se skokne na kratko, nema više garancija da će se kratko i ostati :)
Turistički kompleks na Divčibara poznat je stanovnicima Srbije, ali i šire, uglavnom još od malih nogu. Veliki broj nas je i u svojim predškolskim i školskim danima zimovao ili letovao na Divčibarama, i većini nas je u sećanju jedan kompleks koji podjednako predstavlja pravi izbor i leti i zimi.

Ukratko, to su Divčibare.

Proći a ne zastati, prošetati se i okrepiti, definitivno nije opcija, ma u kakvoj žurbi da je čovek.
Prelepi pejzaži i uklopljeni stilovi gradnje i urbanog uređenja prosto se tiho nametnu i ne dozvoljavaju da ih se samo pogleda kroz prozor automobila ili vizir kacige. Ne, zastati se mora, a ima i zašto!

I potom hrana...zdrava, organska, besprekornih nutricionističkih performansi...
Ma neeee....kobajagi.
Ništa od toga.
Samo je privlačna, ukusna i neodoljiva. Ništa više.
Sač.
Ražanj.
Roštilj.
Sit bi se najeo.
Gladan ovde ionako nije niko...

Zdravog ima na sve strane.
Ovakvog ili onakvog.
Za pojesti.
Za zasladiti se.
Za popiti.
Za nadisati se...

Na koncu, Divčibare su za šetnju, definitivno.
Ko baš ne želi, ima i drugih načina.
I vozića, ali i konjića.