Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 25. април 2013.

Objektivom po Srbiji - Divčibare, planina na kojoj godišnje doba nije previše bitno

Na manje od sto kilometara od Beograda, i na nekih dvadesetak kilometara od Valjeva?
Ma, daj...idealno za skoknuti na kratko.
E, kad se skokne na kratko, nema više garancija da će se kratko i ostati :)
Turistički kompleks na Divčibara poznat je stanovnicima Srbije, ali i šire, uglavnom još od malih nogu. Veliki broj nas je i u svojim predškolskim i školskim danima zimovao ili letovao na Divčibarama, i većini nas je u sećanju jedan kompleks koji podjednako predstavlja pravi izbor i leti i zimi.

Ukratko, to su Divčibare.


Proći a ne zastati, prošetati se i okrepiti, definitivno nije opcija, ma u kakvoj žurbi da je čovek.
Prelepi pejzaži i uklopljeni stilovi gradnje i urbanog uređenja prosto se tiho nametnu i ne dozvoljavaju da ih se samo pogleda kroz prozor automobila ili vizir kacige. Ne, zastati se mora, a ima i zašto!




















I potom hrana...zdrava, organska, besprekornih nutricionističkih performansi...
Ma neeee....kobajagi.
Ništa od toga.
Samo je privlačna, ukusna i neodoljiva. Ništa više.
Sač.
Ražanj.
Roštilj.
Sit bi se najeo.
Gladan ovde ionako nije niko...












Zdravog ima na sve strane.
Ovakvog ili onakvog.
Za pojesti.
Za zasladiti se.
Za popiti.
Za nadisati se...


























Na koncu, Divčibare su za šetnju, definitivno.
Ko baš ne želi, ima i drugih načina.
I vozića, ali i konjića.




Нема коментара:

Постави коментар