Plavi jesu.
Horizonti..?
Ne znam baš.
Mada, ja i nisam najpozvaniji da ocenjujem metaforu u navigacijskim pojmovima.
Krut sam po tim pitanjima.
Definicije nisu iščezle ni u decenijama metafora.
Jer..neka druga decenija ostavila je dublje tragove od toga što bih bio spreman da priznam.
No, kako god bilo...niti su Plavi horizonti dobili ime zbog takvih poput mene, niti sam ja pozvan da im preispitujem ime.
Nije to ni teško...uzdržati se...posebno kada se suočiš sa pravim argumentima.
A Plavi horizonti zaista imaju argumente...
Plave.
Peskovite...
Stenovite..
Osunčane...zapravo, najosunčanije na crnogorskom primorju.
I tako je negde počela i priča o Plavim horizontima, nekada davno.
Argumentima...
Argumentima za posetu.
Argumentima za provod, kupanje, sunčanje.
Argumentima za uživanje.
Konačno, sve je na raspolaganju, čak i staza za šetnju kroz borovinu.
Skrovita mesta za one kojima treba malo intime.
Peščana plaža na kojoj se može i loptati i plivati.
Restoran u hladovini.
Parking...danas već obavezni deo ponude...
A i daljina koja itekako igra ulogu.
Nedaleko je od Tivta.
Lako savladiva i dobro označena deonica kroz Lušticu.
Interesantan put kroz Radoviće.
Sve kako treba...za dobro proveden dan na moru.
Nekoliko dana...
Infrastruktura je sve ozbiljnije shvaćena u crnogorskom turizmu.
Posle decenija borbe za vodu kao nasušni resurs, konačno se krenulo dalje.
Ekskluzivna i skupa turistička ponuda nije odavno jedino obeležje tog napretka, već su i manja mesta, pa i same plaže dobile solidne infrastrukturne poene u toj borbi za napredovanjem u turističkoj priči Crne Gore.
Putevi koji se šire, čine bezbednijima, kružni tokovi i slično, zaokružuju se i uređenim parkinzima.
Plavi Horizonti veoma pošteno nude i besplatan ali uređen parking, doduše nešto dalje, ali i parking gotovo uz plažu koji se plaća.
Svakome izbor...
Svakako još jedan lep momenat koji ukazuje na sazrevanje turističkog bića Crne Gore.
Posle toga sve se svodi na pesak, talase, borovinu...
Dakako, nema već odavno hotela koji je ponosno pod ovim nazivom ugošćavao brojne turiste decenijama...ali danas kao da ne nedostaje...kao da je ipak tu sve što treba.
Horizonti..?
Ne znam baš.
Mada, ja i nisam najpozvaniji da ocenjujem metaforu u navigacijskim pojmovima.
Krut sam po tim pitanjima.
Definicije nisu iščezle ni u decenijama metafora.
Jer..neka druga decenija ostavila je dublje tragove od toga što bih bio spreman da priznam.
No, kako god bilo...niti su Plavi horizonti dobili ime zbog takvih poput mene, niti sam ja pozvan da im preispitujem ime.
Nije to ni teško...uzdržati se...posebno kada se suočiš sa pravim argumentima.
A Plavi horizonti zaista imaju argumente...
Plave.
Peskovite...
Stenovite..
Osunčane...zapravo, najosunčanije na crnogorskom primorju.
I tako je negde počela i priča o Plavim horizontima, nekada davno.
Argumentima...
Argumentima za posetu.
Argumentima za provod, kupanje, sunčanje.
Argumentima za uživanje.
Konačno, sve je na raspolaganju, čak i staza za šetnju kroz borovinu.
Skrovita mesta za one kojima treba malo intime.
Peščana plaža na kojoj se može i loptati i plivati.
Restoran u hladovini.
Parking...danas već obavezni deo ponude...
A i daljina koja itekako igra ulogu.
Nedaleko je od Tivta.
Lako savladiva i dobro označena deonica kroz Lušticu.
Interesantan put kroz Radoviće.
Sve kako treba...za dobro proveden dan na moru.
Nekoliko dana...
Infrastruktura je sve ozbiljnije shvaćena u crnogorskom turizmu.
Posle decenija borbe za vodu kao nasušni resurs, konačno se krenulo dalje.
Ekskluzivna i skupa turistička ponuda nije odavno jedino obeležje tog napretka, već su i manja mesta, pa i same plaže dobile solidne infrastrukturne poene u toj borbi za napredovanjem u turističkoj priči Crne Gore.
Putevi koji se šire, čine bezbednijima, kružni tokovi i slično, zaokružuju se i uređenim parkinzima.
Plavi Horizonti veoma pošteno nude i besplatan ali uređen parking, doduše nešto dalje, ali i parking gotovo uz plažu koji se plaća.
Svakome izbor...
Svakako još jedan lep momenat koji ukazuje na sazrevanje turističkog bića Crne Gore.
Posle toga sve se svodi na pesak, talase, borovinu...
Dakako, nema već odavno hotela koji je ponosno pod ovim nazivom ugošćavao brojne turiste decenijama...ali danas kao da ne nedostaje...kao da je ipak tu sve što treba.
Нема коментара:
Постави коментар