U šetnji po Beogradu - Rimski bunar, najdublje dokle Kalemegdan doseže

I, sad, rimski...
Čim je nešto staro, nekako mora da je rimsko.
Čak i ako nije.
Važno je nazvati tu starinu rimskom, i eto nama antike u osamnaestom veku.
Nije, definitivno, barem ne ovaj kalemegdanski.
Bunar je nastao u osamnaestom veku.
Svega trinaest vekova posle pada Zapadnog rimskog carstva.
Čak je i za vizantijsku verziju premlad.
Pa ipak je Rimski bunar.
Krivac je narodno predanje.
Mistika.
Nepristupačnost i netransparentnost objekta.
Ko zna...

Raspredaju se mnoge priče, gotovo legende, inspirisane maštom najrazličitijih pravaca, a uporište se nalazi upravo u mističnoj atmosferi koja vekovima zapravo lebdi nad Kalemegdanom, i koja obuhvata i manje poznate podzemne objekte poput bunkera iz doba ranog postratnog perioda kada se nuklearna opasnost ispostavljala kao realna, ali i daleko poznatije i uočljivije objekte poput Nebojša kule, ili Sahat kule koje svakako pričaju, ali i kriju svoje priče, no mašta uvek smatra da je dosta toga još neispričano.

Naročito je mističan Donji grad koji obiluje objektima oko kojih se očas posla ispredu tajne o kojima se ne zna, i o kojima se šapuće.

Zašto onda i jedan bunar ne bi postao rimskim, čak i toliko vekova nakon odlaska poslednjih Rimljana sa ovih prostora, a potom i u istoriju...
Austrijska nadogradnja osvojene tvrdjave uklopila je i ovaj vid autonomnosti u svoje projekte pa tako, slično Petrovaradinu, i beogradska tvrđava dobija bunar.
Dno je ispod nivoa Save, a stepenište koje vodi do njega je podeljeno na spuštajuće i penjuće.
U svakom slučaju, neposredno ispod spomenika Pobednik, nalazi se i ulaz u ovo zdanje.

Zapamćen i kao ambijent nekih mističnih, pa čak i horor filmskih ostvarenja, Rimski bunar upotpunjuje bogatu riznicu kalemegdanske tvrđave na jedan interesantna način.
Naprosto, ovo je i jedan zanimljiv način koketiranja sa najmističnijim delovima Tvrđave, njenim podzemljem. Iako su u pojedinim lagumima smešteni i neki komercijalni sadržaji, oni ne mogu da svojom atmosferom pobude maštu i interesovanje koji uglavnom predstavljaju prve asocijacije na pojam beogradskog podzemnog sveta, a posebno njegovog kalemegdanskog dela.
Stoga Rimski bunar ima tu neku mističnu auru koja ga svrstava na visoko mesto zanimljivosti trenutno najvećeg beogradskog parka.

Dakako, već sa prvim toplim i sunčanim danima, kada Kalemegdan odene prolećnu odoru, sve misterije lagano gube na značaju, i čitav prostor postaje poprište nekih lepih dešavanja, te brojnih manifestacija, Rimski bunar možemo obići sa manje adrenalina u nekoj usputnoj šetnji, kojom ćemo samo kompletirati jedan sjajno proveden dan na mestu kao stvorenom za legende i mistiku, a u isto vreme apsolutno otvorenim za izlet, sport, šetnju, zaljubljivanje i duboke udisaje lepote oko nas.

Prečnik od gotovo 3,5 metra, pomnožen sa više od pedeset metara dubine, obećava kapacitet.

Kupola svoda sa svojim otvorima za provetravanje.