Da li je samo najlepši beogradski, ili je čak i šire od toga, verujem da zaista nije preterano bitno, jer Kalemegdan je dovoljno lep da možda neko neće doći specijalno zbog njega u Beograd, ali mislim da će u odlučivanju turiste da li da dođe ili ne, možda i presudnu ulogu igrati baš Kalemegdan.
Ono u šta sam siguran je to da ukoliko neko dođe u Beograd, ima vremena, a ipak zbog nečeg propusti odlazak na Kalemegdan, napravio je grešku koja skoro da može da znači da - kao da i nije bio u Beogradu.
I...šetnja može da počne. Na Kalemegdanski plato može se ući sa više strana, ali uglavnom se prilazi iz pravca Knez Mihailove ulice, jer već prolazak najpoznatijom beogradskom ulicom predstavlja doživljaj za sebe. Kudagod došli, Kalemegdan je spreman.
Prirodnjački muzej koji je naizgled premala ambalaža za sve lepote krije u sebi. Njegova pozicija je nešto zaista posebno, u svakom slučaju, pa čak i ako čovek preskoči da zaviri u njega, pri lepom sunčanom danu, ni to neće biti strašno, iako se mnogo propušta.
Konačno, prethodna kapija nam je otvorila deo Kalemegdana koji opisuje njegovu slavnu prošlost u punom sjaju. Ova tvrđava je više puta zidana, delimično rušena, proširivana i obnavljana, a sve to isključivo u vojne svrhe. Poslednje uporište Turaka, mesto odakle su konačno napustili Beograd predavši Knezu Mihailu Obrenoviću simbolično ključeve tvrđave. Istorija time nije smestila Kalemegdan u zasluženu vojnu penziju, bio je on poprište i kasnijih sukoba. Deo stalne postavke Vojnog muzeja govori o tome...
Ipak, nisu svi Turci otišli. Kube i danas čuva ostatke trojice turskih velikodostojnika kojima se činilo najprikladinijim da baš na Kalemegdanu zanavek legnu i ostanu. Na izvestan način, i to je nekakav omaž svemu što je Kalemegdan uvek predstavljao.
Jedan dvor u ruševinama, napola iskopan posle velike eksplozije koja ga je u potpunosti razorila.
Koliko li se parova ovde, zaljubilo, poljubilo, ili...samo prošetalo, selo i shvatilo da je već zaljubljeno.
...a, ima i to svoje zašto, pa kako i ne bi gledajući ovako nešto?
Pogled preko cevi, isuviše romantičan da bi pokazao čemu je sve to nekada služilo. Neka, ovako je uvek bolje...
Zaostavština od Turaka, redak detalj današnje tvrđave. Turci, uprkos nekom širem uverenju, zapravo nisu baš gradili Kalemegdan, jednostavno su zaposedali napravljeno i koristili ga. Čuveni Mehmed Paša Sokolović ostavio je jednu česmu za sobom.
I Paviljon najpoznatije Dubrovčanke, jedne Cvijete...
Ono u šta sam siguran je to da ukoliko neko dođe u Beograd, ima vremena, a ipak zbog nečeg propusti odlazak na Kalemegdan, napravio je grešku koja skoro da može da znači da - kao da i nije bio u Beogradu.
I...šetnja može da počne. Na Kalemegdanski plato može se ući sa više strana, ali uglavnom se prilazi iz pravca Knez Mihailove ulice, jer već prolazak najpoznatijom beogradskom ulicom predstavlja doživljaj za sebe. Kudagod došli, Kalemegdan je spreman.
Prirodnjački muzej koji je naizgled premala ambalaža za sve lepote krije u sebi. Njegova pozicija je nešto zaista posebno, u svakom slučaju, pa čak i ako čovek preskoči da zaviri u njega, pri lepom sunčanom danu, ni to neće biti strašno, iako se mnogo propušta.
Konačno, prethodna kapija nam je otvorila deo Kalemegdana koji opisuje njegovu slavnu prošlost u punom sjaju. Ova tvrđava je više puta zidana, delimično rušena, proširivana i obnavljana, a sve to isključivo u vojne svrhe. Poslednje uporište Turaka, mesto odakle su konačno napustili Beograd predavši Knezu Mihailu Obrenoviću simbolično ključeve tvrđave. Istorija time nije smestila Kalemegdan u zasluženu vojnu penziju, bio je on poprište i kasnijih sukoba. Deo stalne postavke Vojnog muzeja govori o tome...
Ipak, nisu svi Turci otišli. Kube i danas čuva ostatke trojice turskih velikodostojnika kojima se činilo najprikladinijim da baš na Kalemegdanu zanavek legnu i ostanu. Na izvestan način, i to je nekakav omaž svemu što je Kalemegdan uvek predstavljao.
Jedan dvor u ruševinama, napola iskopan posle velike eksplozije koja ga je u potpunosti razorila.
Koliko li se parova ovde, zaljubilo, poljubilo, ili...samo prošetalo, selo i shvatilo da je već zaljubljeno.
...a, ima i to svoje zašto, pa kako i ne bi gledajući ovako nešto?
Pogled preko cevi, isuviše romantičan da bi pokazao čemu je sve to nekada služilo. Neka, ovako je uvek bolje...
Zaostavština od Turaka, redak detalj današnje tvrđave. Turci, uprkos nekom širem uverenju, zapravo nisu baš gradili Kalemegdan, jednostavno su zaposedali napravljeno i koristili ga. Čuveni Mehmed Paša Sokolović ostavio je jednu česmu za sobom.
I Paviljon najpoznatije Dubrovčanke, jedne Cvijete...
Prelepa kompilacija fotografija Kalemegdana. Opet bih u setnju.
ОдговориИзбришиZahvaljujem, posebno sto se na linkovanim fotografijama itekako ima sta videti, narocito vezano za sam Kalemegdan. Sve razglednica do razglednice...
ОдговориИзбриши