U šetnji po Beogradu - Bunker na Kalemegdanu...ili, Kalemegdan na bunkeru?

Koliko nas je znalo da na Kalemegdanu postoji bunker iz doba informbiroovskih pretnji, teško je pretpostaviti. Na Kalemegdanu zaista postoji jedan takav bunker i prava je šteta što najveći deo nas ne zna za njega, a još manji broj nas ga je video.
Ipak, tako nešto zaista postoji i to nedaleko od čuvenog Pobednika, a njegov svod je popularno mesto za sedenje i uživanje u vidikovcu koji se pruža na Novi Beograd. Mesto za maštanje, zaljubljivanje ili samo uživanje u pogledu...a ispod njega - bunker.

Otud i moja dilema iz naslova - da li je bunker na Kalemegdanu, ili je pak Kalemegdan na bunkeru. 

Verujem da će svako za sebe sam rešiti tu dilemu, a za ostalo će se pobrinuti slike iz dubine Kalemegdana.

No, kada smo se dotakli već slika, neke od najlepših mojih fotografija vezane za ovaj bunker nastale su ipak na, e ne u bunkeru.

Zanimljivo je da je Kalemegdan između ostalog i interesantan zbog svoje strukture u kojoj dominiraju bregovi, uzvišenja i udolja, ali ovaj vrh, nad bunkerom, je nekako magično privlčačan za zaljubljene.

I one koji to još nisu, ali ih svakako čeka jednom...

Tek, kada god bacim pogled, uglavnom je neko zaseo na vrh i uživa u pogledu ili...osećaju topline tela kraj sebe, sad, kako se već kome zalomilo jer nisu ta mesta rezervisana samo za zaljubljene, jelte...

No svakako, najlepše fotografije nastale su nad bunkerom, ipak...to sam želeo naglasiti, pa ako se nekada nađete u situaciji da se uhvatitet za vrata, a ona zaključana, postoji i sa zaključanim vratima neka tajna magija bunkera...a za one koji tek kroče u svoje ljubavne vode, možda vredi sve to znati, pa jednostavno i ne dotaći vrata bunkera, već zauzeti tu gornju poziciju, najbližu zvezdama u koje se valja te letnje večeri dobrano zagledati...

Bunker je prema svojoj nameni, jedno od komandnih mesta u slučaju napada, u to doba kada je građen, pre svega od strane SSSR, države tada bratske po ideologiji, zajedničkoj istoriji, ali i države koja je mnogo svojih boraca sahranila prilikom oslobađanja Srbije u Drugom svetskom ratu.

Da, politika je veoma čudna stvar, a najčešće ispadne podmukla, ironična i brutalna kategorija, te je tako, u godinama iza tog strašnog rata, okrenula dva doskorašnja saveznika jednog protiv drugog.

U svakom slučaju, tada je tako bilo.

Užurbane pripreme da se sačuva komandni kadar koji će komandovati pobijenim vojnicima za koje nije bilo bunkera, jasno govori o strategiji i ideologiji tadašnjeg vremena. Da se ne obezglavi vojska, a koliko je uopšte smisleno sačuvati nekoliko ljudi, jer na duže od jednog dana, teško da je ovde moglo stati vše od nekoliko ljudi, očito je bio prioritet. Sva sila armiranog betona prekrivenog slojevima zemlje, verovatno je delovalo kao dovoljno sigurna zaštita čim se ovoliko trudilo.

Opšte uzev, bunker je realizovan u stilu tadašnjih shvatanja, sa veoma astektskim pogledom na komfor koji se premeravao kroz odnos kvadratnih metara po korisniku, broja i kapaciteta toaleta po korisniku, te magacinskog prostora za logistiku.

Ničeg glamuroznog nema, ne, ali je de facto u pitanju autentičan isečak iz naše prošlosti.

Ko traži više od toga, na ovom mestu to neće pronaći.

Ni onaj ko traži neku veliku mistiku, legende i slično, uzalud se gura ovim hodnicima.

Svi ostali bi ovde mogli da provedu uspešno nekih dvadesetak minuta, te da njima zaokruže izlet u najveći i najlepši beogradski park...