Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 30. новембар 2017.

Objektivom van Srbije - Brioni, II deo sadržaji koji posetu čine nezaboravnom

I, kako već najavih u prvom delu ove male sage o Brionima, valjalo bi malo zaviriti i ispod haube.
Pa sad...ne znam koliko je to ispod haube baš, ali malo dublje bismo mogli pogledati šta još donosi obilazak ovog čuvenog arhipelaga sem izuzetne spoljašnosti.
Uglavnom, to su izložbe različitih nivoa.
Doduše, i reč izložba možda nije adekvatna, kao što i gotovo sve na Brionima pomalo odudara od standarda i stereotipa na neki način.
Sve je osobeno i samo Brionima svojestveno.
Postavka u kućici za čamce?
Ne znam da li je to baš izložba.
Zbir eksponata i prostora koji dočaravaju izvorne verzije ostrvske ekonomije u vidu rudnika soli.
Ni to nije baš opisala reč izložba.
Mediteranski vrt?
Ni blizu, baš kao ni dvomilenijumska maslina, ili ostaci rimskog luks naselja iz sličnog perioda.
Doduše, ima i izložbi, jedna prikazuje istorijsku sliku Briona, a druga zoološku stranu iste te istorije.
I jedan prekrasan četvorotočkaš, još uvek u funkciji sa jedva malo više kilometara pređenih od pojedinih kuća koje se prodaju u trusnim područjima, na klizištima i slično :)
I onda, eto nekih sadržaja koji će posetu učiniti nezaboravnom.


Naravno, ima neke logike početi putovanje ovom stranicom kroz sakralne elemente i prikaze.
Crkva koja se dvaput godišnje koristi, neuobičajeno je lepa i održavana i definitivno je mesto sa koga se može započeti ovo naše malo putovanje.









Restoran Školjka.
U njega se nekad uspevalo ući i na konju.
Nizak ulaz i veoma klizav pod.
Za konja ekstremno stresno iskustvo klaustrofobije, ali jahač ne previše zabrinut za zdravlje konja.
Čak ni za sebe, kao ni za posledice tog čina.
Anegdota koja verovatno nije najlepša koju krije ovaj restoran, ali definitivno je poprilično jedinstvena u ugostiteljskom miljeu osamdesetih godina prošlog veka :)



Čin zahvalnosti za oslobođenje arhipelaga od malaričnih komaraca čime su se stekli uslovi za rad i život, ovekovečen u rudnicima soli.




I...izložbe.
Prave.

 
































Sve izložene životinje su živele, odstreljene su ili su uginule, a potom i preparirane na Brionima.




E sad...Mediteranski vrt počinje hotelom za kukce.
Simpatično, jelte...


























Нема коментара:

Постави коментар