Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 19. фебруар 2016.

Objektivom po Srbiji - Jagodina, varoš iznikla u pravi moderan gradić

Naziv Jagodina ja nisam zapamtio, ali sam uvek znao da se Svetozarevo ranije zvalo Jagodina. Znao sam da su negde pored autoputa jedan do drugog tri majna mesta Paraćin, Ćuprija i Svetozarevo, nekada mi se sviđalo i njihovo pivo sa sve onim čičom sa brkovima, ćurane sam nekako uvek vezivao za Veliku Kladušu i Svetozarevo, ali...vremenom smo žargonski prekrstili Kladušu i Kradušu zbog nekih afera sa menicama tada nezamislivim, a asocijacije na ćurke preuzeo je Pazin i Svetozarevo. Zapravo, ćuran je uvek bio jagodinski, ne svetozarevski. Jagodinski ćuran.
I onda kad su svi ćureći giganti razišli po novim državama, i kada su ona tri simpatična komšijska mesta ostala i dalje pored istog autoputa, jedan od njih je promenio ime u svoje staro i definitivno se vinuo negde daleko.
Baš daleko...
Prvi akvapark u Srbiji, prvi i jedini Muzej voštanih figura, pa zatim najduža fontana, najveći veštački vodopad, i sve to iz kategorije NAJ, ali uz brojne druge stvari koje nemaju te prefikse ali su Jagodinu daleko, daleko odbacile u neke visine nezamislive u onoj nekadašnjoj priči o tri varošice pored puta.
One druge dve su i dalje tamo, samo je na mestu one treće sada nešto sasvim drugo.


Šetnja po centru grada je sasvim poseban doživljaj jer na svakom koraku po jedna čista desetka iz rešavanja zagonetke o savršenom uklapanju modernog u autentični starinski ambijent. To nisu simbiotička rešenja, to su harmonije, tako jedinstvene za ovaj grad. To su rešenja gde jedno podržava drugo, i ono drugo naglašava prvo, ma šta mi smatrali prvim ili drugim.

































































Нема коментара:

Постави коментар