Na severnim padinama Fruške Gore na svega par kilometara od Beočina, ponosno se beli danas ženski manastir Beočin, prelepo zdanje koje krasi jedno od najčvršćih verovanja u Srbiji.
Verovanje da će baš na ovom mestu, pored njegove najslavnije ikone Presvete Bogorodice, biti moguće začeti novi život koji nikako nije mogao biti začet do tada.
Naravno, shodno tradicionalnom balkanskom apsolutnom znanju o ovoj temi, u pitanju je uvek žena, pa otud i istorijat ovog duhovnog zdanja koji je prožet mahom ženskim posetiocima.
Elem, kako bilo, da li do žene ili muškarca, usmena statistika pominje više od dve stotine žena kojima je molitva u ovom manastiru bila uslišena, te su zanele i rodile decu i time ostale večno zahvalne Bogorodici, ali i manastiru Beočin.
Druge, opet usmene statistike, govore i o dosadašnjih preko sedam stotina kumčadi Manastira, što takođe govori o tome da ovaj manastir krasi jedno od najčvršćih verovanja u duhovnom svetu u Srbiji.
Pa neka, na kraju, najbitnije je da se začuje zdrav plač i smeh iz kolevki, a ko u šta veruje, manje je važno. Tako misle i neke od skromnih monahinja, predusretljive i brižne, na neki način poput pravog otelotvorenja onoga u šta duboko veruju.
Nije uvek bilo lako ovde.
Iako se prvi pomeni nalaze još u šesnaestom veku, zapravo je postojeća crkva u samom manastiru podignuta posle pola veka gradnje na temeljima prethodne dve. a sam manastir se kao celina razvijao još duže.
Čak i tada bio je preuziman u druge svrhe, uglavnom bolničke. Po prestanku takvih potreba zapušten je, ali upornošću svojih prvih monahinja, a kasnije i njihovih sledbenica, izrastao je u ono što danas možemo sa zadovoljstvom videti i posetiti.
I što bi Lale rekle, ne moš' cela crkva stati u objektiv kol'ka je, al' ako se malko nagne . mogla bi.
Verovanje da će baš na ovom mestu, pored njegove najslavnije ikone Presvete Bogorodice, biti moguće začeti novi život koji nikako nije mogao biti začet do tada.
Naravno, shodno tradicionalnom balkanskom apsolutnom znanju o ovoj temi, u pitanju je uvek žena, pa otud i istorijat ovog duhovnog zdanja koji je prožet mahom ženskim posetiocima.
Elem, kako bilo, da li do žene ili muškarca, usmena statistika pominje više od dve stotine žena kojima je molitva u ovom manastiru bila uslišena, te su zanele i rodile decu i time ostale večno zahvalne Bogorodici, ali i manastiru Beočin.
Druge, opet usmene statistike, govore i o dosadašnjih preko sedam stotina kumčadi Manastira, što takođe govori o tome da ovaj manastir krasi jedno od najčvršćih verovanja u duhovnom svetu u Srbiji.
Pa neka, na kraju, najbitnije je da se začuje zdrav plač i smeh iz kolevki, a ko u šta veruje, manje je važno. Tako misle i neke od skromnih monahinja, predusretljive i brižne, na neki način poput pravog otelotvorenja onoga u šta duboko veruju.
Nije uvek bilo lako ovde.
Iako se prvi pomeni nalaze još u šesnaestom veku, zapravo je postojeća crkva u samom manastiru podignuta posle pola veka gradnje na temeljima prethodne dve. a sam manastir se kao celina razvijao još duže.
Čak i tada bio je preuziman u druge svrhe, uglavnom bolničke. Po prestanku takvih potreba zapušten je, ali upornošću svojih prvih monahinja, a kasnije i njihovih sledbenica, izrastao je u ono što danas možemo sa zadovoljstvom videti i posetiti.
I što bi Lale rekle, ne moš' cela crkva stati u objektiv kol'ka je, al' ako se malko nagne . mogla bi.
Нема коментара:
Постави коментар