Prvi put sam u ovom muzeju boravio davno, nedugo po otvaranju.
Neveliko zdanje, dve izložbene prostorije od kojih je veća stalno u upotrebi dok manja ponekad nije bila, ali već dugo i ona ima stalnu postavku, jedne autentične kočije i brojne voštane figure, zastave, i onaj prelep muzejski osećaj strahopoštovanja koji na momente svako može osetiti oko sebe.
Da, više puta sam bio u Muzeju, uglavnom prateći u kom se pravcu razvija i da li se razvija ili samo ostaje jedan lep i nedorečen projekat.
Okolnosti ne idu naruku nekom posebnom razvoju, ali je sasvim sigurno da se nešto dešava i da ideja nije zamrla posle pompeznog predstavljanja, već se sve nekako menja i ipak živi.
Danas je Muzej obogaćen još jednom figurom, figurom našeg savremenika i čoveka koji je sasvim sigurno ostavio značajan trag za sobom, dovodeći do neočekivanih vrhunaca beogradski Zoo vrt, i pomogavši sve domaće, a i neke strane Zoo vrtove u razvoju.
Jagodina ga nije zaboravila i smestila ga je u ovaj jedinstveni muzej, po mome mišljenju kao možda i najverodostojniju i najbolju figuru.
Muzej je planski smešten u deo Jagodine koji predstavlja regionalni turistički, a ne samo lokalni turistički centar. To je mesto na kome se permanentno radi sve dok verovatno i zadnji metar ne bude osmišljen i iskorišten upravo u tom smislu. Nedavno je dodatnim idejama i realizacijom ovaj prostor ponovo obogaćen predstavljanjem najduže fontane, a nedugo zatim i veštačkog vodopada, pa pored velikog sportskog i šoping centra, uz sam prvi akvapark u Srbiji, Muzej voštanih figura kao jedinstven na ovim prostorima, zaista predstavlja značajan deo turističke agende koja ovaj grad godinama proklamuje kao apsolutnog šampiona u svojoj regiji.
A figure su tu, tihe i dostojanstvene, neke pomalo neuverljive i možda ipak ispred svog vremena jer predstavljaju sportiste koji su još među nama i menjaju se i sami sa godinama, a neke apsolutno upečatljive, verne i gotovo žive na trenutke.
Slikati se sa njima ili ih samo gledati, zavisi od ličnih želja u trenutku, ali je sasvim sigurno da vredi poći na put i pritom se družiti sa tim figurama nekih dvadesetak minuta do pola sata. Sećanje na to će sigurno trajati godinama...
Neveliko zdanje, dve izložbene prostorije od kojih je veća stalno u upotrebi dok manja ponekad nije bila, ali već dugo i ona ima stalnu postavku, jedne autentične kočije i brojne voštane figure, zastave, i onaj prelep muzejski osećaj strahopoštovanja koji na momente svako može osetiti oko sebe.
Da, više puta sam bio u Muzeju, uglavnom prateći u kom se pravcu razvija i da li se razvija ili samo ostaje jedan lep i nedorečen projekat.
Okolnosti ne idu naruku nekom posebnom razvoju, ali je sasvim sigurno da se nešto dešava i da ideja nije zamrla posle pompeznog predstavljanja, već se sve nekako menja i ipak živi.
Danas je Muzej obogaćen još jednom figurom, figurom našeg savremenika i čoveka koji je sasvim sigurno ostavio značajan trag za sobom, dovodeći do neočekivanih vrhunaca beogradski Zoo vrt, i pomogavši sve domaće, a i neke strane Zoo vrtove u razvoju.
Jagodina ga nije zaboravila i smestila ga je u ovaj jedinstveni muzej, po mome mišljenju kao možda i najverodostojniju i najbolju figuru.
Muzej je planski smešten u deo Jagodine koji predstavlja regionalni turistički, a ne samo lokalni turistički centar. To je mesto na kome se permanentno radi sve dok verovatno i zadnji metar ne bude osmišljen i iskorišten upravo u tom smislu. Nedavno je dodatnim idejama i realizacijom ovaj prostor ponovo obogaćen predstavljanjem najduže fontane, a nedugo zatim i veštačkog vodopada, pa pored velikog sportskog i šoping centra, uz sam prvi akvapark u Srbiji, Muzej voštanih figura kao jedinstven na ovim prostorima, zaista predstavlja značajan deo turističke agende koja ovaj grad godinama proklamuje kao apsolutnog šampiona u svojoj regiji.
A figure su tu, tihe i dostojanstvene, neke pomalo neuverljive i možda ipak ispred svog vremena jer predstavljaju sportiste koji su još među nama i menjaju se i sami sa godinama, a neke apsolutno upečatljive, verne i gotovo žive na trenutke.
Slikati se sa njima ili ih samo gledati, zavisi od ličnih želja u trenutku, ali je sasvim sigurno da vredi poći na put i pritom se družiti sa tim figurama nekih dvadesetak minuta do pola sata. Sećanje na to će sigurno trajati godinama...
Нема коментара:
Постави коментар