Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 05. мај 2014.

Dvorci i stilska arhitektura u Srbiji - Dvorac Bisingen, vojvođanski dvorac, a nigde potpisa Dunđerskih!

O da, i to čudo postoji. Vojvodina ima dvorac, i to veliko zdanje sa velikim parkom, veštačkim jezerom, kapelom i drugim objektima, a sve to nikada nije pripadalo barem u jednom trenutku nekome iy porodice Dunđerski...iako od sve porodice definitivno u slučaju zamkova u Vojvodini pričamo samo o Layaru Dunđerskom.
E, dakle, putem od Pančeva prema Vršcu može se štošta zanimljivog videti, ali definitivno najinteresantniji je Vlajkovac, odnosno dvorac Bisingen.
Ruina, u svakom slučaju, ali - izuzetno zanimljiva ruina.


Oronuo, bez adekvatnog održavanja decenijama, prosto je neshvatljiva ideja njegovog oduzimanja nemačkoj aristokratiji, a potom prepuštanje oduzetog propadanju.
Može li se šta tu popraviti?
Jako teško, naprosto je skoro nemoguće zamisliti okolnosti pod kojima bi neko uložio u projekat restauracije ovako nečega, na relativno zabačenom putu za...pa, nije baš za nigde, ali u nekom komercijalnom smilu samoodrživosti tako restauriranog objekta, gotovo da je baš tako.

Ipak, prođimo malo njime, pre nego što ga zaborav i zub vremena potpuno izbrišu sa lica zemlje...























Нема коментара:

Постави коментар