Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Nojhauzen, ili Kastel Banaterra, najmlađe takvo zdanje u Srbiji

Na svega pet minuta do granice sa Rumunijom. ima jedan dvorac.
Letnjikovac zapravo u stilu dvorca sagrađen.
Ili...naprosto Kaštel, kako ga znaju stanovnici Srpske Crnje.
Kako god.
Elem, onih pet minuta do granice odnosi se na peške pređenih pet minuta sa usputnim stajanjem u obližnjoj prodavnici, te pozdravljanjem sa nekim od prolaznika...pa i tako je teško za pet minuta preži tih par stotina metara do granične rampe.
Šalu na stranu, najmlađi dvorac u Srbiji gotovo je na samoj granici.
Potiče iz doba nacističke okupacije, te njihove ideje o Malom Rajhu kako se nazivao Banat u to okupaciono vreme.
Možda upravo inspirisani tom činjenicom, te svojevrsnom nacističkom euforijom vezanom za redefinisanje Banata u što čistiji nemački etnički prostor, postoje verovanja bazirana na nepotpunim dokazima da je ovaj dvorac građen upravo za Hermana Geringa, te da je sticajem okolnosti suđen nemačkom generalnu Francu Nojhauzenu i njegovoj porodici.
Kako god da se desio istorijat gradnje ovog zdanja, godina u kojoj se desio je 1943. i danas je ovo lepo urađen park sa velikim letnjikovcem oblika i arhitekture jednog dvorca iz dosta ranijeg perioda gradnje, softificiranim pratećim detaljima koji obuzimaju posmatračevu pažnju u potpunosti.
Srednjevekovni oklopi aluzije su na doba stila gradnje, ali ne i na vreme gradnje koje je definitivno pomereno nekoliko vekova, međutim, sveukupni utisak je na mestu.
Nije često viđena stvar.
Ovaj put nemamo posla sa arhitektnoskim promašajem, naprotiv, veoma vredno zdanje smešteno je u atraktivno ruho i vredno je obilaska, a možda i boravka upravo takvo kakvo je.
Boravak jeste moguć, i zahvaljujući pre svega toj činjenici, danas je zdanje moguće i održavati.

Kada se sve začini kvalitetnom uslugom, mirom i tišinom koja prati boravak u ovom dvorcu, ostaje samo da se reši problem sadržaja tog boravka, u smislu ostalih atrakcija koje treba videti tokom boravka.
Njih, nažalost, nema previše.
Ovaj kraj Banata je poprilično ostao na margini nekog turističkog prosperiteta i zaista je potrebno napraviti soldan broj kilometara da bi se kvalitetno ispunilo vreme tokom boravka.
Upravo taj broj kilometara govori da će ih se morati preći vozilom, jer ono što se peške može obići, brzo se i obiđe. Pa ipak, ukoliko jesmo spremni da kraćim vožnjicama kompletiramo boravak, Banat će nam gostoljubivo pružiti obilje sadržaja.
A u međuvremenu, ostaje nam da se divimo malo arhitekturi, parku, te naročito fontani i njenom čuvaru...

Fontana...i njen čuvar...

Košavsko područje.
Možeš biti i oklopljen na straži, ali od košave ne možeš sačuvati uvek glavu :)
Uslikao sam prizor koji sam zatekao, a potom pomogao stražaru da se 'uljudi'...:)

Objektivom po Srbiji - Prolom banja, jedinstven spektar lekovitog usred nečeg prelepog

Sve su banje zapravo ipak banje...neke više, neke manje, a...tek da ne bude da je ovo poetska igra reči i rime, da dodam da se gotovo sve one razlikuju međusobno možda ponajviše po onome što ponude pored svoje osnovne lečilišne namene.
Neke su prava mesta, prepuna života u svakom smislu, neke su uglavnom bolnice sa infrastrukturom, poneke čak i samo prelepi parkovi.
Prolom banja je ipak nešto sasvim drugačije.
Nesvakidašnje.
Nešto zbog čega treba ozbiljnu kilometražu ostaviti za sobom, ali nikako ne požaliti na kraju.
Nekadašnja vulkanska kotlina okružena sa pet planina od kojih su čak četiri duplo više od Avale, ali je ta ista Avala višestruko poznatija od bar četiri od tih pet, podatak je koji bi trebalo da zaintrigira bilo koga ko bi se odlučio na ovaj put.
Jug Srbije sam po sebi donosi već mnogo toga interesantnog, ali Prolom banja je svojevrstan biser upravo i u toj riznici interesantnog.
Neka arheološka istraživanja vrlo čvrsto upućuju na verovatnoću da su lečilišne blagodeti ovog lokaliteta bile poznate i najverovatnije korištene od čak praistorije, preko antičkog doba pa sve do srednjeg veka i prodora Turaka kada sve banje na ovim prostorima zamiru.
Pa ipak, tek pre pola veka ova banja počinje da se koristi u savremenom smislu, pre svega lečilišnom, a zatim i sportsko rekreativnom i sve primetnije, turističkom.
Naravno, za takav procvat neophodni su sadržaji.
A sadržaja ima, itekako...

Jedinstveno, da.
I već viđeno, da, ima i toga.
Omalena banja u koju ne možeš svratiti usput, već putem tačno i precizno baš namenski stići, definitivno sadrži najveći deo onoga što bi čoveku odmor učinilo privlačnim i prijatnim, čak i bez zdravstvenih potreba.
Šetnja je moguća svuda, naravno, ali kroz šetnju treba malo i sadržaja da ne postane monotona.
Prolom banja se kroz šetnju može savladati u dva dana, istina, ali ni repriza nije loša priča.
Ukoliko između premijere i reprize uskoči i, recimo, Đavolja varoš, pa to nam već obogaćuje taj odmor i već nas asocira na nekih sedam dana odličnog turističkog doživljaja.
Za one koji su zavisnici i od urbanog ambijenta, uvek će uskočiti i Prokuplje sa svojom živopisnošću i dinamikom kojom se odlikuje.
I, naravno, tu je sada i bazenski kompleks koji se možda ne može definisati kao akvapark, ali iz malog broja razloga...ostali, većinski razlozi, su tu.
Šetnja ka vidikovcu, prelep i jedinstven doživljaj crkve sa svojim pešačkim mostom, jedinstven je momenat koji danas poseduje praktično samo Prolom banja.
I, sad bi bilo dosta kucanja i čitanja...
Po meni, i previše.
Fotografije bi trebalo da potvrde da je možda i polovina iskucanih slova višak zapravo...stoga, idemo odmah dalje na slike.

I...racionalno, da...

Bazenski kompleks.

I ta čuvena voda...