Na svega pet minuta do granice sa Rumunijom. ima jedan dvorac.
Letnjikovac zapravo u stilu dvorca sagrađen.
Ili...naprosto Kaštel, kako ga znaju stanovnici Srpske Crnje.
Kako god.
Elem, onih pet minuta do granice odnosi se na peške pređenih pet minuta sa usputnim stajanjem u obližnjoj prodavnici, te pozdravljanjem sa nekim od prolaznika...pa i tako je teško za pet minuta preži tih par stotina metara do granične rampe.
Šalu na stranu, najmlađi dvorac u Srbiji gotovo je na samoj granici.
Potiče iz doba nacističke okupacije, te njihove ideje o Malom Rajhu kako se nazivao Banat u to okupaciono vreme.
Možda upravo inspirisani tom činjenicom, te svojevrsnom nacističkom euforijom vezanom za redefinisanje Banata u što čistiji nemački etnički prostor, postoje verovanja bazirana na nepotpunim dokazima da je ovaj dvorac građen upravo za Hermana Geringa, te da je sticajem okolnosti suđen nemačkom generalnu Francu Nojhauzenu i njegovoj porodici.
Kako god da se desio istorijat gradnje ovog zdanja, godina u kojoj se desio je 1943. i danas je ovo lepo urađen park sa velikim letnjikovcem oblika i arhitekture jednog dvorca iz dosta ranijeg perioda gradnje, softificiranim pratećim detaljima koji obuzimaju posmatračevu pažnju u potpunosti.
Srednjevekovni oklopi aluzije su na doba stila gradnje, ali ne i na vreme gradnje koje je definitivno pomereno nekoliko vekova, međutim, sveukupni utisak je na mestu.
Nije često viđena stvar.
Ovaj put nemamo posla sa arhitektnoskim promašajem, naprotiv, veoma vredno zdanje smešteno je u atraktivno ruho i vredno je obilaska, a možda i boravka upravo takvo kakvo je.
Boravak jeste moguć, i zahvaljujući pre svega toj činjenici, danas je zdanje moguće i održavati.
Kada se sve začini kvalitetnom uslugom, mirom i tišinom koja prati boravak u ovom dvorcu, ostaje samo da se reši problem sadržaja tog boravka, u smislu ostalih atrakcija koje treba videti tokom boravka.
Njih, nažalost, nema previše.
Ovaj kraj Banata je poprilično ostao na margini nekog turističkog prosperiteta i zaista je potrebno napraviti soldan broj kilometara da bi se kvalitetno ispunilo vreme tokom boravka.
Upravo taj broj kilometara govori da će ih se morati preći vozilom, jer ono što se peške može obići, brzo se i obiđe. Pa ipak, ukoliko jesmo spremni da kraćim vožnjicama kompletiramo boravak, Banat će nam gostoljubivo pružiti obilje sadržaja.
A u međuvremenu, ostaje nam da se divimo malo arhitekturi, parku, te naročito fontani i njenom čuvaru...
Fontana...i njen čuvar...
Košavsko područje.
Možeš biti i oklopljen na straži, ali od košave ne možeš sačuvati uvek glavu :)
Uslikao sam prizor koji sam zatekao, a potom pomogao stražaru da se 'uljudi'...:)
Letnjikovac zapravo u stilu dvorca sagrađen.
Ili...naprosto Kaštel, kako ga znaju stanovnici Srpske Crnje.
Kako god.
Elem, onih pet minuta do granice odnosi se na peške pređenih pet minuta sa usputnim stajanjem u obližnjoj prodavnici, te pozdravljanjem sa nekim od prolaznika...pa i tako je teško za pet minuta preži tih par stotina metara do granične rampe.
Šalu na stranu, najmlađi dvorac u Srbiji gotovo je na samoj granici.
Potiče iz doba nacističke okupacije, te njihove ideje o Malom Rajhu kako se nazivao Banat u to okupaciono vreme.
Možda upravo inspirisani tom činjenicom, te svojevrsnom nacističkom euforijom vezanom za redefinisanje Banata u što čistiji nemački etnički prostor, postoje verovanja bazirana na nepotpunim dokazima da je ovaj dvorac građen upravo za Hermana Geringa, te da je sticajem okolnosti suđen nemačkom generalnu Francu Nojhauzenu i njegovoj porodici.
Kako god da se desio istorijat gradnje ovog zdanja, godina u kojoj se desio je 1943. i danas je ovo lepo urađen park sa velikim letnjikovcem oblika i arhitekture jednog dvorca iz dosta ranijeg perioda gradnje, softificiranim pratećim detaljima koji obuzimaju posmatračevu pažnju u potpunosti.
Srednjevekovni oklopi aluzije su na doba stila gradnje, ali ne i na vreme gradnje koje je definitivno pomereno nekoliko vekova, međutim, sveukupni utisak je na mestu.
Nije često viđena stvar.
Ovaj put nemamo posla sa arhitektnoskim promašajem, naprotiv, veoma vredno zdanje smešteno je u atraktivno ruho i vredno je obilaska, a možda i boravka upravo takvo kakvo je.
Boravak jeste moguć, i zahvaljujući pre svega toj činjenici, danas je zdanje moguće i održavati.
Kada se sve začini kvalitetnom uslugom, mirom i tišinom koja prati boravak u ovom dvorcu, ostaje samo da se reši problem sadržaja tog boravka, u smislu ostalih atrakcija koje treba videti tokom boravka.
Njih, nažalost, nema previše.
Ovaj kraj Banata je poprilično ostao na margini nekog turističkog prosperiteta i zaista je potrebno napraviti soldan broj kilometara da bi se kvalitetno ispunilo vreme tokom boravka.
Upravo taj broj kilometara govori da će ih se morati preći vozilom, jer ono što se peške može obići, brzo se i obiđe. Pa ipak, ukoliko jesmo spremni da kraćim vožnjicama kompletiramo boravak, Banat će nam gostoljubivo pružiti obilje sadržaja.
A u međuvremenu, ostaje nam da se divimo malo arhitekturi, parku, te naročito fontani i njenom čuvaru...
Fontana...i njen čuvar...
Košavsko područje.
Možeš biti i oklopljen na straži, ali od košave ne možeš sačuvati uvek glavu :)
Uslikao sam prizor koji sam zatekao, a potom pomogao stražaru da se 'uljudi'...:)
Predivno, hvala, svaki drugi komentar je suvišan
ОдговориИзбриши