Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Jagodić

Početkom devetnaestog veka, sredinom tridesetih godina, sagrađen je za Petra Jagodića.
Sam Petar je možda i najbitnije istorijski vezan baš za ovo zdanje, ali članovi njegove porodice bili su dugo značajne ličnosti Matice Srpske.
Ovo zdanje je na neki način i očuvalo plemićku porodicu u istoriji i danas, iako su u današnje vreme sve manji značaj dobili i napori porodice Jagodić u očuvanju nacionalnog identita, kao i sam dvorac koji je posle Drugog svetskog rata više puta menjao svoju namenu.
Porodica Jagodić bila je njegov vlasnik upravo do tada.
Generalno, i to je retkost jer su ovakva zdanja najčešće menjala vlasnike iz brojnih, ali uglavnom finansijskih razloga.
Dvorac se nalazi u mestu Konak, put do njega je asfaltiran ali odavno, i to bač odavno, no upotrebljiv je. Označavanje dvorca putokazima je zaista izuzetno slabo, ali interesantan duborez na skretanju sa glavnog puta je pored toga što je teško uočljiv, i teško razumljiv.
Ipak, ko želi, naći će ga.
Usred ravnice kojom su ga opisali perom i ekranizovali televizijskim radom.
Usred ravnice, ali i usred šume.
Zaštićene šume Koprivića.
I to nije sve.
Ne, okružen je sa dva stilska parka, jedan pripada francuskom a drugi engleskom stilu uređenja.
Danas svakako prvi i najupečatljiviji utisak vezan za te parkove i stilove jeste činjenica da bi dobro košenje mnogo pomoglo.

Pa ipak, uprkos izmenama koje neminovno prate transformaciju kuće za odmor u administrativnu zgradu, eksterijer je preživeo.
I doživeo obnavljanje.
Privatizacija je pomogla, a ideja elitnog turizma možda zvuči pomalo utopistički kada je ovaj kraj Banata u pitanju, ali nisam upoznat sa ostatkom sadržaja koja bi takva ideja nudila turistima.
Možda, potencijal je očit...

Objektivom po Srbiji - Vrbas, varoš usred vojvođanske ravnice na raskrsnici između juče i sutra

Ako pitate ljude od kada postoji Vrbas, većina od onih koji znaju, opredeliće se za sredinu četrnaestog veka.
Generalno, neće pogrešiti jer se tada prvi put pominje u pisanim istorijskim izvorima.
Mada...
Neki drugi će ipak reći da su još u neolitu ovde imali svoje naseobine ljudi.
Ima dokaza po okolnim salašima.
Ipak, najviše njih će reći iskreno - Vrbas je tu od kad sam se rodio.
Ili - rodila.
I to mu dođe nekako tačno. A možda i najpreciznije od svega :)
A šta to danas čini Vrbas privlačnim?
Lovni turizam uglavnom.
Mahom kao i većinu zapada Bačke, ali i načelno dobrog dela Vojvodine.
Neke lepe aristokratske građevine su propustile priliku da postanu sinonim za Vrbas tako da je dvorac i vilu danas vrlo teško pronaći ako pitate lokalno stanovništvo.
I to iz više pokušaja. Lično iskustvo.
Pa ipak, centar je nekako lep, laloški, usporen...
Park, muzej, opštinska zgrada.
Ima, nije da nema, ali lov je i dalje najprivlačniji.

Fontana nekako lenjo vlaži suv letnji vazduh.
Prve asocijacije koje mi već godinama padaju na um kada se približim ovom gradiću rezervisane su za jedno od najprijatnijih iznenađenja današnje muzičke scene, grupu Ničim izazvan koja je polovinom odavde i ponikla.
Ostalo može da se smesti u fotografije nekada popularnog hotela, posećenih crkava ali i nekih budućih zdanja.
Vrbas je tu, neće on nikud.
Samo ga treba obići.
Nekad. Ili ponekad...

Hotel koji podseća da je nekada ovaj grad nosio ime Titov Vrbas.
Hotel Bačka je nekada bio svojevrsni kulturni centar dešavanja ovde, posebno u bašti.

Sad, kako to zvezda i krst simbiotički opstaju jedno do drugog, najverovatnije objašnjava činjenica da Vrbašani i nisu baš preterano gorljivi i lako zapaljivi nizašta.
Nekako to oni sve lagano...kao prave Lale.

I sad, da li je ovo nekada bio nekakav pojam arhitekture ili nečijeg statusa, teško je zaključiti ali ako za koju godinu ovu kuću neko odene u novo ruho, sa zadovoljstvom ću to okačiti na posebnoj stranici.

Foto album - Reka Gradac na liniji cilja u Valjevu

Kažu da je najbogatija pritoka Kolubare.
Najbogatija vodom, da budem precizniji.
Verovatno i jeste.
Tim čudnije je što je u pitanju ponornica.
Posle svog izvora podno planine Povlen, ponire već posle nekoliko kilometara.
Kada izađe ponovo na videlo, formira jedan od najlepših kanjona u Srbiji.
Opet - kažu tako.
Ja verujem.
Još se nisam odlučio na takvu pešačku ekspediciju pa mogu samo da verujem.
Ono na osnovu čega verujem je na samom finišu ove trke reke sa vremenom.
U Valjevu se uliva u Kolubaru ali pre toga pravi malu atrakciju i prelepo izletište za Valjevce.
Atrakcija od kaskada.
Bukovi.
Slapovi.
Vodopadi baš nisu ali predivno je svakako.
Brzaci. Možda...
I sjajna flora i fauna.
I poneki pecaroš. Naravno.
I vodenica u funkciji. Melje.
Restoran? Pa naravno.
Zaista ima svega.

Valjevo samo po sebi nudi dovoljno toga za izlet i obilazak, a Gradac u Valjevu ga samo upotpunjuje.
I to kako ga samo upotpunjuje.
Ne znam da li je nekome doživljaj i da dođe baš samo ovde, ali meni je svaki dolazak u Valjevo kompletan tek sa nekoliko udaha sa reke Gradac i njenih slapova.