Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 06. август 2018.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Jagodić

Početkom devetnaestog veka, sredinom tridesetih godina, sagrađen je za Petra Jagodića.
Sam Petar je možda i najbitnije istorijski vezan baš za ovo zdanje, ali članovi njegove porodice bili su dugo značajne ličnosti Matice Srpske.
Ovo zdanje je na neki način i očuvalo plemićku porodicu u istoriji i danas, iako su u današnje vreme sve manji značaj dobili i napori porodice Jagodić u očuvanju nacionalnog identita, kao i sam dvorac koji je posle Drugog svetskog rata više puta menjao svoju namenu.
Porodica Jagodić bila je njegov vlasnik upravo do tada.
Generalno, i to je retkost jer su ovakva zdanja najčešće menjala vlasnike iz brojnih, ali uglavnom finansijskih razloga.
Dvorac se nalazi u mestu Konak, put do njega je asfaltiran ali odavno, i to bač odavno, no upotrebljiv je. Označavanje dvorca putokazima je zaista izuzetno slabo, ali interesantan duborez na skretanju sa glavnog puta je pored toga što je teško uočljiv, i teško razumljiv.
Ipak, ko želi, naći će ga.
Usred ravnice kojom su ga opisali perom i ekranizovali televizijskim radom.
Usred ravnice, ali i usred šume.
Zaštićene šume Koprivića.
I to nije sve.
Ne, okružen je sa dva stilska parka, jedan pripada francuskom a drugi engleskom stilu uređenja.
Danas svakako prvi i najupečatljiviji utisak vezan za te parkove i stilove jeste činjenica da bi dobro košenje mnogo pomoglo.


Pa ipak, uprkos izmenama koje neminovno prate transformaciju kuće za odmor u administrativnu zgradu, eksterijer je preživeo.
I doživeo obnavljanje.
Privatizacija je pomogla, a ideja elitnog turizma možda zvuči pomalo utopistički kada je ovaj kraj Banata u pitanju, ali nisam upoznat sa ostatkom sadržaja koja bi takva ideja nudila turistima.
Možda, potencijal je očit...























Нема коментара:

Постави коментар