Početkom devetnaestog veka, sredinom tridesetih godina, sagrađen je za Petra Jagodića.
Sam Petar je možda i najbitnije istorijski vezan baš za ovo zdanje, ali članovi njegove porodice bili su dugo značajne ličnosti Matice Srpske.
Ovo zdanje je na neki način i očuvalo plemićku porodicu u istoriji i danas, iako su u današnje vreme sve manji značaj dobili i napori porodice Jagodić u očuvanju nacionalnog identita, kao i sam dvorac koji je posle Drugog svetskog rata više puta menjao svoju namenu.
Porodica Jagodić bila je njegov vlasnik upravo do tada.
Generalno, i to je retkost jer su ovakva zdanja najčešće menjala vlasnike iz brojnih, ali uglavnom finansijskih razloga.
Dvorac se nalazi u mestu Konak, put do njega je asfaltiran ali odavno, i to bač odavno, no upotrebljiv je. Označavanje dvorca putokazima je zaista izuzetno slabo, ali interesantan duborez na skretanju sa glavnog puta je pored toga što je teško uočljiv, i teško razumljiv.
Ipak, ko želi, naći će ga.
Usred ravnice kojom su ga opisali perom i ekranizovali televizijskim radom.
Usred ravnice, ali i usred šume.
Zaštićene šume Koprivića.
I to nije sve.
Ne, okružen je sa dva stilska parka, jedan pripada francuskom a drugi engleskom stilu uređenja.
Danas svakako prvi i najupečatljiviji utisak vezan za te parkove i stilove jeste činjenica da bi dobro košenje mnogo pomoglo.
Pa ipak, uprkos izmenama koje neminovno prate transformaciju kuće za odmor u administrativnu zgradu, eksterijer je preživeo.
I doživeo obnavljanje.
Privatizacija je pomogla, a ideja elitnog turizma možda zvuči pomalo utopistički kada je ovaj kraj Banata u pitanju, ali nisam upoznat sa ostatkom sadržaja koja bi takva ideja nudila turistima.
Možda, potencijal je očit...
Sam Petar je možda i najbitnije istorijski vezan baš za ovo zdanje, ali članovi njegove porodice bili su dugo značajne ličnosti Matice Srpske.
Ovo zdanje je na neki način i očuvalo plemićku porodicu u istoriji i danas, iako su u današnje vreme sve manji značaj dobili i napori porodice Jagodić u očuvanju nacionalnog identita, kao i sam dvorac koji je posle Drugog svetskog rata više puta menjao svoju namenu.
Porodica Jagodić bila je njegov vlasnik upravo do tada.
Generalno, i to je retkost jer su ovakva zdanja najčešće menjala vlasnike iz brojnih, ali uglavnom finansijskih razloga.
Dvorac se nalazi u mestu Konak, put do njega je asfaltiran ali odavno, i to bač odavno, no upotrebljiv je. Označavanje dvorca putokazima je zaista izuzetno slabo, ali interesantan duborez na skretanju sa glavnog puta je pored toga što je teško uočljiv, i teško razumljiv.
Ipak, ko želi, naći će ga.
Usred ravnice kojom su ga opisali perom i ekranizovali televizijskim radom.
Usred ravnice, ali i usred šume.
Zaštićene šume Koprivića.
I to nije sve.
Ne, okružen je sa dva stilska parka, jedan pripada francuskom a drugi engleskom stilu uređenja.
Danas svakako prvi i najupečatljiviji utisak vezan za te parkove i stilove jeste činjenica da bi dobro košenje mnogo pomoglo.
Pa ipak, uprkos izmenama koje neminovno prate transformaciju kuće za odmor u administrativnu zgradu, eksterijer je preživeo.
I doživeo obnavljanje.
Privatizacija je pomogla, a ideja elitnog turizma možda zvuči pomalo utopistički kada je ovaj kraj Banata u pitanju, ali nisam upoznat sa ostatkom sadržaja koja bi takva ideja nudila turistima.
Možda, potencijal je očit...
Нема коментара:
Постави коментар