Ako pitate ljude od kada postoji Vrbas, većina od onih koji znaju, opredeliće se za sredinu četrnaestog veka.
Generalno, neće pogrešiti jer se tada prvi put pominje u pisanim istorijskim izvorima.
Mada...
Neki drugi će ipak reći da su još u neolitu ovde imali svoje naseobine ljudi.
Ima dokaza po okolnim salašima.
Ipak, najviše njih će reći iskreno - Vrbas je tu od kad sam se rodio.
Ili - rodila.
I to mu dođe nekako tačno. A možda i najpreciznije od svega :)
A šta to danas čini Vrbas privlačnim?
Lovni turizam uglavnom.
Mahom kao i većinu zapada Bačke, ali i načelno dobrog dela Vojvodine.
Neke lepe aristokratske građevine su propustile priliku da postanu sinonim za Vrbas tako da je dvorac i vilu danas vrlo teško pronaći ako pitate lokalno stanovništvo.
I to iz više pokušaja. Lično iskustvo.
Pa ipak, centar je nekako lep, laloški, usporen...
Park, muzej, opštinska zgrada.
Ima, nije da nema, ali lov je i dalje najprivlačniji.
Fontana nekako lenjo vlaži suv letnji vazduh.
Prve asocijacije koje mi već godinama padaju na um kada se približim ovom gradiću rezervisane su za jedno od najprijatnijih iznenađenja današnje muzičke scene, grupu Ničim izazvan koja je polovinom odavde i ponikla.
Ostalo može da se smesti u fotografije nekada popularnog hotela, posećenih crkava ali i nekih budućih zdanja.
Vrbas je tu, neće on nikud.
Samo ga treba obići.
Nekad. Ili ponekad...
Hotel koji podseća da je nekada ovaj grad nosio ime Titov Vrbas.
Hotel Bačka je nekada bio svojevrsni kulturni centar dešavanja ovde, posebno u bašti.
Sad, kako to zvezda i krst simbiotički opstaju jedno do drugog, najverovatnije objašnjava činjenica da Vrbašani i nisu baš preterano gorljivi i lako zapaljivi nizašta.
Nekako to oni sve lagano...kao prave Lale.
I sad, da li je ovo nekada bio nekakav pojam arhitekture ili nečijeg statusa, teško je zaključiti ali ako za koju godinu ovu kuću neko odene u novo ruho, sa zadovoljstvom ću to okačiti na posebnoj stranici.
Generalno, neće pogrešiti jer se tada prvi put pominje u pisanim istorijskim izvorima.
Mada...
Neki drugi će ipak reći da su još u neolitu ovde imali svoje naseobine ljudi.
Ima dokaza po okolnim salašima.
Ipak, najviše njih će reći iskreno - Vrbas je tu od kad sam se rodio.
Ili - rodila.
I to mu dođe nekako tačno. A možda i najpreciznije od svega :)
A šta to danas čini Vrbas privlačnim?
Lovni turizam uglavnom.
Mahom kao i većinu zapada Bačke, ali i načelno dobrog dela Vojvodine.
Neke lepe aristokratske građevine su propustile priliku da postanu sinonim za Vrbas tako da je dvorac i vilu danas vrlo teško pronaći ako pitate lokalno stanovništvo.
I to iz više pokušaja. Lično iskustvo.
Pa ipak, centar je nekako lep, laloški, usporen...
Park, muzej, opštinska zgrada.
Ima, nije da nema, ali lov je i dalje najprivlačniji.
Fontana nekako lenjo vlaži suv letnji vazduh.
Prve asocijacije koje mi već godinama padaju na um kada se približim ovom gradiću rezervisane su za jedno od najprijatnijih iznenađenja današnje muzičke scene, grupu Ničim izazvan koja je polovinom odavde i ponikla.
Ostalo može da se smesti u fotografije nekada popularnog hotela, posećenih crkava ali i nekih budućih zdanja.
Vrbas je tu, neće on nikud.
Samo ga treba obići.
Nekad. Ili ponekad...
Hotel koji podseća da je nekada ovaj grad nosio ime Titov Vrbas.
Hotel Bačka je nekada bio svojevrsni kulturni centar dešavanja ovde, posebno u bašti.
Sad, kako to zvezda i krst simbiotički opstaju jedno do drugog, najverovatnije objašnjava činjenica da Vrbašani i nisu baš preterano gorljivi i lako zapaljivi nizašta.
Nekako to oni sve lagano...kao prave Lale.
I sad, da li je ovo nekada bio nekakav pojam arhitekture ili nečijeg statusa, teško je zaključiti ali ako za koju godinu ovu kuću neko odene u novo ruho, sa zadovoljstvom ću to okačiti na posebnoj stranici.
Poštovani,poslednje dve fotografije nisu kuća već crkva koju su "oslobodioci" '45 pretvorili u magacin
ОдговориИзбриши