Objektivom po Srbiji - Bogutovačka banja, sakrivena oaza zdravlja u jednom od najlepših krajolika

Mogu li brojke ove banje da impresioniraju, pitanje je na koje nije teško dati odgovor. 

Iskreno rečeno, teško da mogu.

No, brojke su tu verovatno da bi svako u njima mogao da pronađe onu brojku koja će ga privući, ili možda upravo neće. I, možda upravo valja početi sa brojkama, da bismo što pre nakon brojki, stigli i do glavnih aduta ove banje.

Dakle, u brojkama posmatrana, Bogutovačka banja, sa završavanjem rekonstrukcije svoje okosnice, hotela Mineral sa dva pripadajuća depadansa koji se ne renoviraju trenutno, zajedno sa kapacitetima u privatnom smeštaju može da primi nešto preko hiljadu gostiju u isto vreme. Nije fascinantno, ali je i teško zamisliti da na tako relativno malo prostoru, cirkuliše nešto preko hiljadu gostiju i upola od te brojke samih žitelja.

No, koliko god da se prostor čini nevelikim, tri uređene pešačke staze umnogome pomažu da se i taj prostor poveća, a tu su zatim i šetnja do crkve, ali i tek nešto dalja, fantastična okolina koja je možda i najbolja preporuka ove banje. No, za sada, ostanimo pri brojkama koje će ovde, u neposrednoj blizini, pobrojati i dve reke, Lopatnicu i Ibar u koji se ona uliva na oko dva kilometra od Banje, a zatim i četiri planine u neposrednom okruženju. Na jednoj od njih, Troglavu, zapravo se nalazi i sama Banja.

Preciznije rečeno, na njenim obroncima, odnosno na nešto preko pet stotina metara, što je približno upola od najvišeg vrha ove planine.

Pritom, veoma je važno što se na svega dva ipo kilometra nalazi i Ibarska magistrala, i to putem sasvim korektnim, u potpunosti asfaltiranim i održavanim, koji vodi uz prelep ambijent šume i reke, pripitomljene taman toliko da ostane svoja, a ljudima ipak dostupna za uživanje.

Ostali podaci će nekome biti privlačni, a nekome možda i upravo suprotno od toga, jer nekih dve stotine kilometara na sever, Ibarskom magistralom, ili od Čačka pa nadalje autoputem, leži Beograd, dok je na svega dvadesettri kilometra od Banje najbliži grad, Kraljevo.

Skroman broj je broj srednjevekovnih tvrđava u blizini, ali teško je svakako naći kraj naše zemlji u kom je taj broj mnogo raskošniji. Svakako, za ljubitelje istorijskih znamenitosti iz doba Nemanjićke srpske države, mogao bih izdvojiti blizinu dva utvrđenja, srednjevekovnu tvrđavu Maglič, i ostatke srednjevekovnog grada Brvenika, dok je nešto dalje i Koznik, pa se ne usudim uvrsiti ga u neposredno, relativno blisko geografsko okruženje.

Broj banja u nekoj, da kažemo, bližoj okolini, nije zanemariv. Naprotiv, u relativnoj blizini su se smestile i Vrnjačka banja, zatim i Mataruška banja, potom i Jošanička banja, a ni Ovčar banja nije predaleko, tako da možemo reći da ovo podneblje funkcioniše svojim zdravstvenim potencijalima kroz čak pet banja, a ako sam i uspeo banje nabrojati, jedno sigurno neću moći.

To su brojni manastiri i crkve, kojima ovaj kraj obiluje. Za ovu brojku moram ostati dužan, jer je to zaista teška misija za nekoga ko nije uže specijalizovan, ali je sasvim sigurno da je ta cifra bar dvostruko veća od broja banja u okruženju.

I, sa tom brojkom koju dugujem, mogao bih završiti današnje brojke vezane za Bogutovačku banju.

Nekadašnje brojke govore o godinama kada je ovaj kraj ušao u sastav Kneževine Srbije, gde se nalaze i prvi pouzdani podaci o začetku same Banje, prevashodno kroz analize vode u Beču, potom i kaptiranja bazena sa mineralnom vodom, no pravi banjski potencijali dolaze do izražaja tek pedesetih godina prošlog veka, kada započinju i prva investiranja, te Banja poprima konture kakve je i danas definišu.

Neuro banja, jedan je od naziva koji se u rasprostranjenom narodnom govoru koristi za Bogutovačku banju.

Mineralna voda na kojoj i počiva sama suština Banje, bogata je sastojcima koji su, u skladu sa temperaturom vode, okolnim ambijentom i stručnim lekarskim nadzorom, veoma uspešni u lečenju pre svega neuropsihijatrijskih oboljenja, ali i krvnih i srčanih, pre svega visokog pritiska, kao i nekih tegoba sistema za varenje i određenih reumatskih problema. I, kada tako posmatramo stvari, zaista nije reč o čudotvornoj, već o lekovitoj banji. Jedan odličan dodatak standardnim zdravstvenim  terapijama, i savršen dodatak celokupnom životu, naročito za one koje ne drži mesto, već bi uvek da iznova potraže nešto lepo.

A lepog ne fali nimalo ovde, baš nimalo.

Sa svoja dva izvora mineralne vode, i njihovim temperaturama od 24 i 27 stepeni, svakako ne zvuči privlačno, bar ne u rekreativne svrhe, dok se u terapijskom smislu, za većinu tretmana koji se ovde sprovode, to smatra idealnim temperaturama i hemijskim elementima u vodi.

No, i za rekreativce postoji nešto veoma posebno, nešto što postaje sve značajniji pojam na turističkoj karti Srbije, a to je dolina reke Lopatnice koja protiče ispod Banje, promovišući svu raskoš savremenog pristupa održivom turizmu, ali i smisla ulaganja u turizam.

Moje skromno, ali i potpuno lično mišljenje, da je upravo to najsnažniji adut ove banje koja se budi iz višegodišnjeg stečajnog sna, i oslanjanjem upravo na taj adut, moguće je da Banja doživi ne samo svoj stari sjaj, već da dosegne neke nove, do sada neslućene visine.

No, sačekajmo da se završi hotel koji je u svojoj završnoj fazi rekonstrukcije u trenutku kada objavljujem ovaj članak, pa kada sve karte budu na stolu, videćemo u kom će se pravcu prelomiti budućnost Bogutovačke banje od tog momenta.

Do tada, prošetajmo Banjom ponekom slikom, i ponekim pojašnjenjem u ovom članku.

Nekadašnja priča o Bogutovačkoj banji, najčešće je svoja poglavlja dobijala upravo ovde, na malom prostoru za pijacu sa domaćim proizvodima, suvenirnicu i slično, te se uvek činilo da je to centar obrta gotovog novca u Banji. Dakako, ova moja šala bi lako mogla postati i jedno od zadnjih pominjanja ovog prostora uopšte, jer osavremenjivanje Banje će možda doneti neka druga komunalna rešenja.

Nekadašnja prodavnica, koja bi to ponovo trebala postati kada se završe radovi i Banja opet zaživi u punom kapacitetu, danas je nekome privremena garaža.

Neko se snašao, ali vremenom  će isparkirati automobil, ne bi li se vratio nameni ovaj objekat.

A hotel se oblači u svoje novo ruho, i radovi su već pri kraju.

Bazeni će svakako još malo pričekati na vodu i svoje posetioce, ali očigledno je da to neće još predugo trajati.

Slično je i sa kabinama, ali i sobama, kupatilima i ostalim prostorima.

Sve je to, kako se često kaže, tu negde, i nedostaje još samo finiš, ali se obrisi jasno raspoznaju.

Standard fin, pristojan, moderan i dovoljan, bez preteranog luksuza, da bi se i plići džep uklopio u aranžman.

Lepo i uredno.

Spolja posmatrano, jasno je izražena energetska efikasnost kao primarno opredeljenje, iako nije otišlo ništa nauštrp kapaciteta i smeštaja, i restoranske ponude i zatvorenim salama, ali i na terasi ispred hotela.

Stiče se utisak da se o svemu vodilo računa, a posebno je interesantno što su i proizvođači gotovo svega što je ugrađeno u hotel, domaći proizvođači.

Bazen sa vodom temperature prohladnih 24 stepena, dostupan je sve vreme, ali uz stroga ograničenja po pitanju minutaže koja se sme provesti po jednom ulasku, ali i broju ulazaka.

Insistira se na dvadesetominutnom tretmanu u optimalna dva ulaska dnevno.

Konačno, bazen i predstavlja srž onoga što je tradicionalno u Banji, i bez njega kao nezaobilaznog sastavnog dela sveukupnog ambijenta, ne bismo ni mogli pričati o banji sa tradicijom.