Objektivom po Srbiji - Ergela Kelebija, tradicija uzgoja lipicanera u jednom fantastičnom svetlu

 Priča mora biti da je počela jako davno.

Verovatno se njen inicijator danas teško toga može setiti, ali neke godine bi se ipak mogle smestiti, zarad faktografije, ako to za jednu priču može biti važno.

I, nije da nije važno. Nikako.

Upravo - naprotiv.

Gotovo tri decenije jedan rekreativni kompleks ovakvog sadržaja i profila zapravo mora biti sposoban da opstane, jer ulaganja su velika. Ponekad su ulaganja tek malo manja od očekivanja, i gazdovanje jednom ovakvom idejom, ko zna koliko puta je bilo na iskušenju.

Stoga, ma koliko da ne možemo znati koliko je stara priča u glavi osnivača Ergele Kelebija, ta 1993. godina zapravo simboliše realizaciju, jer baš te godine je i nastala ova ergela.

I, tačno je to taj trenutak kada je svoju priču njen tvorac podelio sa ostalima, dovevši prvo lipicanere iz poznatih uzgajivačnica širom nekadašnje velike države.

Od tada su sve brojke počele da rastu. Rastu tako da bi možda i do kraja ovog čitanja mogle biti zastarele...

Ideja koja je prvo realizovana sa jednom glavnom štalom i tek nekoliko boksova pored nje, više se nego udvostručila do danas.

Prostor na kome je sve započelo, do danas se uvećao za više od deset puta, ali čemu današnja priča o brojkama, kada ona, sudeći po zamahu koji ovoj priči i danas puni jedra, kraj teško da se može nazreti, te bi i same brojke, ma kako impresivne, svakako delovale i pomalo suvišno.

Srećom, ova priča se ne mora u brojkama samo pričati, jer postoji još toga toliko lepog i privlačnog, da prosto nije čudo što solidnog kapaciteta parkinzi, bivaju puni. Brojnim posetiocima nije predaleko ova svojevrsna bajka, na svega par desetina metara od granice sa Madjarskom, tik pred granični prelaz smeštena.

Stoga ćemo ovu priču i ispričati upravo onakvom kakva ona zaista jeste, ne kao priču sa zaista impresivnim brojkama, već kao priču satkanu od vizije, upornosti i zavidnim brojem sadržaja.

Priča zapravo može početi bilo gde. Početak može biti jezerce sa letnjikovcem, ali može biti i sedlo sa ašom i dizginama kraj klupe, može da počne i uz ogradu manježa gde ždrebe prvi put zagalopira uz majku, a može početi i na fijakeru, recimo, kraj jednog od jezera na velikom imanju.

Za razliku od početka, završetak priče je daleko neodređeniji. 

Može se završiti, mada ređe, na prolasku u izlaznom smeru kroz impozantnu kapiju kakva i dolikuje ovako moćnom kompleksu, ali češće se završi tek negde po prolasku kroz Suboticu u povratku, ili, što je najčešće, tek nekad...kad dozvolimo to sebi. Kad nas svakodnevne obaveze odvoje od ove bajke od nekoliko sjajno provedenih sati.

Da, kada god počela, ova priča će se završiti tek kada joj to dozvolimo.

Dotle ćemo i dalje šetati kraj jezerca, ili sedeti u hladu rascvetalih krošnji, diviti se konjima i kobilama u svojim boksevima, dok kraj nas teatralno paradiraju prelepa grla sa svojim jahačima iz ovdašnjeg kluba koji je Ergela ugostila još pre petnaestak godina.

Možda ćemo se i zadržati uz omaleni zoo vrt u kome gospodare autentične ćurke koje uglavnom samo na televiziji viđamo, i to sve dok kitnjasti paunovi ne rašire svoje perje otimajući pažnju posetilaca...a, možda ćemo, sa decom ili bez dece, uživati u sjajno ambijentalno uklopljenom mobilijaru za decu gde je glavna atrakcija mini zip line.

Mogli bismo odšetati do muzeja kočija, ili kraj nekog od brojnih padoka posmatrati konje u nesputanom trku, a mogli bi i prezalogajiti, pa čak i prenoćiti ovde..

Ipak, ono što ne bismo mogli...već bismo morali, jeste da se prijavimo, sačekamo da nas prozovu i kažu da je naš fijaker stigao, te da nas čeka da se ukrcamo.

Da, vožnja fijakerom ipak je najveća atrakcija, i ono što ponajviše čini neizvesnim kraj ove priče...jer, upravo zbog vožnje fijakerom, ova priča ume da traje danima i kilometrima daleko od Ergele i dalje.

Vožnja može da se obavi po velikom imanju, i to je već samo po sebi sjajno. Traje taman toliko da se naviknemo, ali i nauživamo, no postoje i programi vezani za fijaker koji izlaze i van ograda ergele, te obilaze razne atrakcije u blizini, i to napominjem baš zato, da ukoliko neko želi da se maksimalno nauživa pri dolasku u ovu bajkovitu ergelu, najpre prostudira ponude, osmisli sebi provod, i tako pripremljen dođe da svoje baterije napuni maksimalno.

Ma kako nekome zvučalo daleko, daljina zapravo postaje relativna pred onim što nas čeka na ergeli.

No, koga ipak slomi ta daljina, svako će imati osmeh u makar uglu usana, kada pogleda fotografije ispod....fotografije koje, verujte na reč, ne mogu dočarati ugođaj, ma kako ispale...