Petnaest metara ovako, petnaest metara onako.
Sa koje god strane da ga obiđeš, toliko se pružaju zidovi ovog oronulog zdanja.
Letnjikovac, odnosno kuća za odmor, porodici Grofa Marka Pejačevića, sudbinski je vezan za žene čije je želje i volje ispunjavao Grof koji im je bio otac i suprug.
Dvorac nije zamišljen kao dvorac, jer su u centru Rume u kojoj su živeli i upravljali svojim imanjima poznati veleposednici Pejačevići, imali svoj veliki dvorac, upravo onako kako je to i priličilo vlasteli iz devetnaestog veka u vreme najveće moći Austrougarske carevine.
Štaviše, letnjikovac je nastao kao ispunjenje želje bolesnoj ćerki, udaljen od gradske gužve, okružen šumom i tišinom, na kraju glavne ulice u selu Jarkovci.
Odakle onda uopšte to zdanje zovemo dvorcem Pejačevića?
Etimologija nam nije preterano od pomoći u klasifikaciji vezano za vile, letnjikovce ili dvorce, kada je Srbija u pitanju. Struktura, vizuelni doživljaj, ali pre svega značaj i uticaj na lokalno stanovništvo, zapravo su gotove sve letnjikovce kod nas na neki način preimenovali u dvorce, ponegde i kaštele.
U slučaju zdanja u Jarkovcima, letnjikovac je dospeo u centar dešavanja unutar plemićke veleposedničke porodice kada je porušen njihov dvorac u Rumi radi urbanističkog širenja centra grada.
Tako je iz dva ugla posmatrano, jedan letnjikovac sagrađen na molbu bolešljive ćerke, postao dvorac.
I, istorijske zagonetke koje su se postavljale pred nesuđeni dvorac, ovde se nisu završile.
Naprotiv, upravo su najveće zagonetke baš tada i nastupile.
Kockarski sto, zelena čoja, batleri koji prazne pepeljare nervoznim ili euforičnim kartašima i kibicerima, sve je to scenografija za jednu od najvećih zagonetki ovog dvorca.
Karta je pala, i sa njom je otišao i dvorac u tuđe ruke.
Tu, za stolom sa zelenom čojom, i tu su rođene i zagonetke o ulozi druge žene u sudbini dvorca na kraju glavne ulice u Jarkovcima.
Da li je upravo ona prokockala dvorac ne uspevši da pročita protivnika, ili loše prikrivši vlastiti blef, ili je pak za kartama bio Grof Marko, legende upletene u zagonetku nisu nam jasno stavile do znanja.
Prema jednoj dvorac je izgubio on, a grofica ga je naterala da odigra još jednu ruku, pa za njom i celu partiju naglasivši da je to njena volja da on pokuša da povrati dvorac.
Prema drugoj, pak, ona je sa rečima "Moja volja!" sela za ovaj sto, a nakon loše odigrane partije, karte je preuzeo njen suprug, iskusniji igrač, te povratio dvorac u njihovo vlasništvo.
Zagonetka koja je poput rusaljke obgrlila legende, ni danas nije razjašnjena, no možda je upravo čar u tome - da svako sebi odabere onu koja mu je draža.
Dvorac je danas na obali Jarkovačkog jezera, nedaleko od Inđije, i njegov puni potencijal nije iskorišćen, barem ne u potpunosti.
Objektivnija je ocena da ovaj dvorac tek čeka neke svoje dane nove slave, iako mu je gotovo dvestagodišnja istorija itekako puna slavnih dana u kojima je bio i dom, i učionica, i mesto za slavlje.
Dom je bio jednoj učiteljici i njenoj ćerki, dok je u isto vreme bio i učionica đacima od prvog do četvrtog razreda, no pre toga je bio i dom slepim devojkama, i to tako dobro organizovan, da je zapravo svaka od njih mogla da se kreće sama dobro organizovanim stazama okruženim šumom.
Danas je jedno od najzgodnijih mesta za ovekovečiti i čak krunisati neku veliku ljubav, scenografija koja krasi onaj čin kada mladić zaprosi i poljubi devojku pod velom, i tako lepa uloga mu možda i najlepše pristaje.
Da li vredi potegnuti ovde da bi se video ovaj dvorac?
Svakako ne, barem ne većini ljudi, jer dvorac ipak očekuje jedna ozbiljna rekonstrukcija, ali tek po definisanju njegove buduće namene, ali ipak...
Vredi doći na jezero, prošetati se ovuda, baciti pogled na okolne njive, te možda i ubrati poneki klip kukuruza za voljeno biće sa kojim deliš tu šetnju, a potom se zaputiti dalje, ka Keltskom naselju, ili možda sjajnom mini zoo vrtu Koki, te nastaviti dalje do Inđije i njene promenade, ili možda u šoping u Fashion park.
Da, jedan ispunjen dan, izlet u različite sfere interesovanja, ali zaista kompletiran i zaokružen upravo ovim dvorcem.
Svakako vredi potegnuti do dvorca tada!
Moja volja...je u ovom slučaju sintaksa koja označava želju jedne devojke, ali i odluku njenog oca da joj je ispuni...kao i želju majke i supruge da to zdanje rizikuje...ili ga povrati posle tog rizika...ali Moja volja svakako je sintaksa vezana za ovaj dvorac i danas.
Jer, zapravo je bila moja volja da ovaj dvorac posetim, kao i volja da to podelim sa nekim, moja volja da ispunim nekom želju da ovaj dvorac osvane na ovim stranicama...i, svako od nas može uneti sebe sa svojom voljom da obiđe nekad ovo zdanje...ili ga makar isprati na ovoj stranici bloga.
Moja volja je zaista drugo ime ovog dvorca, sa koje god mu strane čitali to ime...
Нема коментара:
Постави коментар