Vašar u Rumi.
To je moja prva asocijacija na Rumu koje se sećam. Kao dečak nikada nisam otišao na taj vašar ali je to definitivno bilo prvo što pomislim kad neko spomene vašar.
Čak iako je onaj šabački i u pesmama opevan.
Na vašarište sam otišao, beše neko motociklističko okupljanje, ali ne i na sam vašar.
Čak sam i sa manje uspeha par puta izbegavao ovaj prostor u pijačni dan dok sam prolazio kroz Rumu, ali opet, na sam vašar nikada nisam otišao.
A Ruma je svakako bila oduvek nešto mnogo više od toga.
Nekada je ovo bio respektabilan gradić u koji se dolazilo, a ređe se odlazilo iz njega.
Devedesete su uzele svoj danak. Devastirana privreda i veliki odliv stanovništva umrtvili su gradić do neprepoznavanja. Jedno skretanje sa autoputa kad pođeš za Šabac. Tuga.
Zadnjih godina, borba počinje iznova. Gradi se, otvaraju se i ugovaraju fabrike, livade ustupaju mesta zidovima i parkinzima. Nova bitka za stari sjaj je u rasplamsavanju.
Vašar, tezge, gužva i trubači na neki način su se presvukli u neko drugačije ruho. Centrom grada na glavnom šetalištu - trube.I to ne bilo kakve. Ogromne. Skulpture. Spomenici. Kako ih ko doživljava. Pijačna vreva na mestu gde i treba da bude, tik uz crkvu, gradi scenografiju za centar grada koji je ponovo na nogama i juri za starim sjajem i slavom. Prilično uspešno, čini se.
I stoga, evo Rume pred nama.
To je moja prva asocijacija na Rumu koje se sećam. Kao dečak nikada nisam otišao na taj vašar ali je to definitivno bilo prvo što pomislim kad neko spomene vašar.
Čak iako je onaj šabački i u pesmama opevan.
Na vašarište sam otišao, beše neko motociklističko okupljanje, ali ne i na sam vašar.
Čak sam i sa manje uspeha par puta izbegavao ovaj prostor u pijačni dan dok sam prolazio kroz Rumu, ali opet, na sam vašar nikada nisam otišao.
A Ruma je svakako bila oduvek nešto mnogo više od toga.
Nekada je ovo bio respektabilan gradić u koji se dolazilo, a ređe se odlazilo iz njega.
Devedesete su uzele svoj danak. Devastirana privreda i veliki odliv stanovništva umrtvili su gradić do neprepoznavanja. Jedno skretanje sa autoputa kad pođeš za Šabac. Tuga.
Zadnjih godina, borba počinje iznova. Gradi se, otvaraju se i ugovaraju fabrike, livade ustupaju mesta zidovima i parkinzima. Nova bitka za stari sjaj je u rasplamsavanju.
Vašar, tezge, gužva i trubači na neki način su se presvukli u neko drugačije ruho. Centrom grada na glavnom šetalištu - trube.I to ne bilo kakve. Ogromne. Skulpture. Spomenici. Kako ih ko doživljava. Pijačna vreva na mestu gde i treba da bude, tik uz crkvu, gradi scenografiju za centar grada koji je ponovo na nogama i juri za starim sjajem i slavom. Prilično uspešno, čini se.
I stoga, evo Rume pred nama.
Нема коментара:
Постави коментар