Objektivom po Srbiji - Rezervat prirode Kraljevac, prelepo jezero pred Peščarom

 Specijalni.

Nedostaje u mom naslovu ova reč.

Jer, to je puno ime i prezime ove lepote, no ja bih radje uputio ponekoga na ovo mesto, pa neka svako za sebe oceni je li ovde reč o nečem specijalnom ili nije.

A jeste, da. Samo mi je nekako...pa, pretenciozno pomalo da ga odmah nazivam specijalnim.

Državi nije. Država ga tako zove punim imenom.

I, verovatno ne greši.

I tako već gotovo dve decenije.

Za neke vrste kakve su Slepo kuče i Stepski skočimiš koje još samo ovde žive na čitavom svetu, sasvim sigurno jeste specijalan. I jedini.

No i neke druge manje ili više ugrožene vrste nalaze svoj krov nad glavom upravo ovde, zahvaljujući plutajućim i stalnim ostrvima od nagomilanog treseta, te njihovim šupljinama u kojima se voda ne ledi i pruža odlične šanse za prezimiti mnogim vrstama. Nastanak jezera je vezan za uticaj vetrova i lesnu terasu koju je stvorio upravo taj uticaj. Brana i nasip kojima je jezero na tom mestu i nastalo potom, nisu uspevali uvek da zadrže priteklu vodu iz potoka koji su akomulirali svoju vodu ovde, te je jezero počelo da plavljenjem otima i od okolnih šuma koje je pretvarala u ritove, ali treset koji je pritom odranjala, stvorio je i veštačka ostrva od kojih najveće, kažu, ima čak dva hektara. Neki vele - i veće.

I...sada verovatno već malo specijalnije zvuči. Zanimljivije svakako.

Ukoliko uključimo i vremensku komponentu, shvatićemo da Kraljevac obiluje i barskom paprati koja datira još iz ledenog doba. Pravo panonsko more u malom, rekoše mi više puta.

Jezerom upravljaju ribolovci.

Može se iznajmiti ćamac, a može se i u organizovanu plovidbu. 

Pecati, ili naprosto šetati.

Kupati.

Zajedničko za sve je - može se.

Izletište iz snova za stanovnike i posetioce Deliblata, ali i sve više vikendaša koji rado prelaze šezdesetak kilometara od Beograda do ovde, te onih kojima petnaestak kilometara od Kovina predstavlja tek rekreaciju pred užitak u lepom danu ili čitavom vikendu.

Prelepo mesto kao uvod u čudesnu Deliblatsku Peščaru koja na jednom od svojih oboda upravo ovde i počinje.

I to sve pod geslom - Može se.

Još jedno skriveno mesto.

Peščara koja možda ne krije misterije i legende, ali svakim detaljem koji otkrijemo o njoj shvatamo kolika misterija je bila za nas ova banatska celina. 

Možda i najlepša predstraža pred ulazak u magičnu Deliblatsku peščaru.

Toliko nadomak, toliko puta u udžbenicima pomenuta, tolika nepoznanica...

Toliko toga tolikog za otkrivanje. Bez previše truda.

Samo uz dovoljno volje.

I samo uz jedan moto...ovde se može. Pa zašto ne bismo onda?

Makar slikom...