Veliki vazduhoplovni konstruktorski zavodi, zvučna imena kakva su MiG, Suhoi, Kamov, Mil i drugi...na prvi pogled mogao bi se čovek zakleti da odavno nebom ruske akrobate slikaju najlepše figure u sve tri dimenzije, ali nije tako. Zašto?
Možda uzroke treba tražiti u hladnoratovskoj borbi za očuvanje vojnih tajni, možda u tradicionalnoj komunističkoj zatvorenosti prema svetu, možda i u nečem trećem. Ne znam, ali svakako je tek u samom raspadu sovjetske države na nebo umesto zastrašujućih borbenih pilota uzletelo i nekoliko akro-grupa, fantastičnih pilota koji su izvodili nezamislive letačke programe na neverovatno hrabar ali i uvežban način.
Striži nisu jedini i nadmetanje sa Vitezovima na nešto superiornijim avionima SU27 je jedna od osnovnih karakteristika ove grupe. Njihove "bebice" su Migovi, popularne dvadesetdevetke na svojim najsavremenijim standardima uglavnom. Gracioznost ovog prelepog aviona zaokružena odvažnom željom vrhunskih pilota da iz njih izvuku letački maksimum?
O, da, prava stvar!
Jedini manevar koji MiG29 na ovom standardu ne može korektno da izvede jeste čuvena Pugačovljeva Kobra, ali slična prkošenja gravitaciji se već mogu videti i u fantastičnom nastupu Strižija. I pre njih sam znao da su oni sasvim sigurno u stanju da izvuku maksimume iz jedne od najlepših lovačkih letelica ikad konstruisanih, jedino očito nisam znao koji su to maksimumi... Fenomenalan je osećaj doživeti na taj način nešto novo u onome u čemu si mislio da je sve staro. Gotovo zaustaviti aparat u horizontalnom letu na izuzetno maloj visinni, a zatim bez ikakvih opasnijih propadanja ili trešnje jednostavno nastaviti kao da smo kolima usporili i sačekali da pas pređe ulicu? To treba doživeti uživo, uz tutnjavu moćnih motora koji zaokružuju ovu dramatičnu scenografiju uzimajući svaki dah posmatraču.
Možda uzroke treba tražiti u hladnoratovskoj borbi za očuvanje vojnih tajni, možda u tradicionalnoj komunističkoj zatvorenosti prema svetu, možda i u nečem trećem. Ne znam, ali svakako je tek u samom raspadu sovjetske države na nebo umesto zastrašujućih borbenih pilota uzletelo i nekoliko akro-grupa, fantastičnih pilota koji su izvodili nezamislive letačke programe na neverovatno hrabar ali i uvežban način.
Striži nisu jedini i nadmetanje sa Vitezovima na nešto superiornijim avionima SU27 je jedna od osnovnih karakteristika ove grupe. Njihove "bebice" su Migovi, popularne dvadesetdevetke na svojim najsavremenijim standardima uglavnom. Gracioznost ovog prelepog aviona zaokružena odvažnom željom vrhunskih pilota da iz njih izvuku letački maksimum?
O, da, prava stvar!
Jedini manevar koji MiG29 na ovom standardu ne može korektno da izvede jeste čuvena Pugačovljeva Kobra, ali slična prkošenja gravitaciji se već mogu videti i u fantastičnom nastupu Strižija. I pre njih sam znao da su oni sasvim sigurno u stanju da izvuku maksimume iz jedne od najlepših lovačkih letelica ikad konstruisanih, jedino očito nisam znao koji su to maksimumi... Fenomenalan je osećaj doživeti na taj način nešto novo u onome u čemu si mislio da je sve staro. Gotovo zaustaviti aparat u horizontalnom letu na izuzetno maloj visinni, a zatim bez ikakvih opasnijih propadanja ili trešnje jednostavno nastaviti kao da smo kolima usporili i sačekali da pas pređe ulicu? To treba doživeti uživo, uz tutnjavu moćnih motora koji zaokružuju ovu dramatičnu scenografiju uzimajući svaki dah posmatraču.
Нема коментара:
Постави коментар