Eh, tema je...nekako - škakljiva. Makar sa stanovišta fotografa. Najproblematičniji i najškakljiviji deo priče je nesumnjivo oblak, pa još piljevine. Znam neke moje dobre drugove koji se ježe takvih mojih avantura i ja mogu da ih razumem...donekle.Sa druge strane, neko ko po vetru ni ne vadi aparat a kamoli menja objektiv, mora posle ovakvih mojih akcija da ima makar teške snove :)
Suma sumarum, da me toliko ne privlači ta fina piljevina koja u trenu pokaže na koji to tačno način čovek ipak gospodari prirodom, možda bih i ja držao svoju fotografsku skalameriju dalje od prašine, ali avaj! Mene toliko privlači taj oblak piljevine da se u njega zalećem hrabro i gotovo bez razmišljanja. Ne znam, meni vredi, volim i da gledam obradu, ali i da obrađujem drvo. Naravno da volim i da slikam tu obradu. To je jedna od onih divnih i neprimetnih sitnica koje uspevaju da umire background u našem savremenom tempu života. Ne daju mu pritom neki novi smisao, ali ga smiruju lagano i uspešno, nešto poput mleka u šolji. Tako to ja doživljavam, pa ako sam nekome uspeo da ovim fotografijama prenesem zašto ja to tako doživljavam, fotke su uspele.
A onda, sesti i naoštriti motorku....ručno, nego kako?
Naravno, ručno oštrenje je nepraktično, sporo, slabije efikasno ali postoje situacije u kojima je prosto neizbežno. U svakom slučaju je interesantno - za fotografisanje uglavnom .)
Konačno, svoj jubilarni, stoti članak na ovim stranicama, posvetio sam i svim onim vrednim ljudima čije se ruke samo delimično vide kako izvode prave majstorije iza kojih ostaju tri stvari: umetnost u drvetu, osmeh zadovoljstva zbog urađenog i...naravno, naša tema - oblak piljevine.
Suma sumarum, da me toliko ne privlači ta fina piljevina koja u trenu pokaže na koji to tačno način čovek ipak gospodari prirodom, možda bih i ja držao svoju fotografsku skalameriju dalje od prašine, ali avaj! Mene toliko privlači taj oblak piljevine da se u njega zalećem hrabro i gotovo bez razmišljanja. Ne znam, meni vredi, volim i da gledam obradu, ali i da obrađujem drvo. Naravno da volim i da slikam tu obradu. To je jedna od onih divnih i neprimetnih sitnica koje uspevaju da umire background u našem savremenom tempu života. Ne daju mu pritom neki novi smisao, ali ga smiruju lagano i uspešno, nešto poput mleka u šolji. Tako to ja doživljavam, pa ako sam nekome uspeo da ovim fotografijama prenesem zašto ja to tako doživljavam, fotke su uspele.
A onda, sesti i naoštriti motorku....ručno, nego kako?
Naravno, ručno oštrenje je nepraktično, sporo, slabije efikasno ali postoje situacije u kojima je prosto neizbežno. U svakom slučaju je interesantno - za fotografisanje uglavnom .)
Konačno, svoj jubilarni, stoti članak na ovim stranicama, posvetio sam i svim onim vrednim ljudima čije se ruke samo delimično vide kako izvode prave majstorije iza kojih ostaju tri stvari: umetnost u drvetu, osmeh zadovoljstva zbog urađenog i...naravno, naša tema - oblak piljevine.
Нема коментара:
Постави коментар