Eto, rekao bi čovek da je loš biznis pokušavati u Zrenjaninu prodavati gume u paru...naprosto, kao da Zrenjaninci troše ili jednu ili drugu, ali nikako paralelno kao sav ostali svet. Još jedan umetnik na jednom točku, briljira ne samo po Zrenjaninu, već i daleko šire od njega, odnoseći pritom i nagrade. Ovoga puta, zvezda je Darko Prokin i njegov šou je poodavno počeo, a svi koji su propustili početak, neka se ukrcaju na ovoj stanici kroz jedan kraći intervju u reči i slici, i neka nastave zajedno sa Darkom putovanje na jednom točku koje se zahuktava sve više.
Lancia88: Darko, verujem da je svakako od koristi iskustvo u moto krosu koje nosiš iza sebe, a posle koga si se odlučio za stunt karijeru. Koliko je zaista jedan takav put neophodan za dobrog stuntera?
Takav put nije obavezan, mnogi mladi stunteri kreću upravo sa stuntom, bez ikakvog iskustva na moto trkama. Moje iskustvo pomaže, posebno u početku, ali zaista nije neophodno za dobar stunt.
Lancia88: Koliko Tebi pomaže Tvoje iskustvo sa moto krosa kada izađeš na stunt?
Meni je pomoglo naročito oko osećaja za kvačilo i sa sličnim stvarima.
Lancia88: Poznato je da je tokom izvođenja stunt-a u urbanim uslovima bilo i tragedija, bez obzira na iskustvo stunt-era. Šta o tome misliš?
Stunt nikako u gradskim uslovima! Lagano vozim do nekog zgodnog parkinga, i tek tamo počinjem da treniram. Ulice su isuviše opasne za bilo kakav vid stunt-a.
Lancia88: Oprema za stunt, odnosno oprema na motociklu uopšte. Interesantna tema ne samo zbog toga da se čuje Tvoje mišljenje, već i zbog toga što neko toliko uspešan da osvoji prvo mesto na prv om domaćem stunt takmičenju, sasvim sigurno nekome predstavlja i uzor. Tvoje mišljenje o opremi poruka je upravo za njih. Šta misliš o opremi za motocikliste?
Nikakvo sedanje na motor bez odgovarajuće opreme. Ukratko, eto.
Oprema za stunt je izvedena iz standardne moto opreme, i većina nas koristi kros kacige zbog disanja, deo nas koristi i jet kacige, a najmanje njih koristi full-face kacige. Sa druge strane, takođe iz praktičnih razloga, patike na nogama daleko su bolje od čizama, ali to je specifično samo za stunt. Kornjača, možda gladijator, protektori na laktovima, to je nešto što ja obavezno nosim.
Lancia88: Kako bi po važnosti posložio neke delove opreme za motociklistu?
Kaciga pod obavezno, zatim pojas i obavezno duge pantalone. Najbitnije od sve opreme - Nikako papuče!
Lancia88: Kako zvuče Tvoji dalji planovi vezani za stunt ili motor uopšte?
Pa, planovi su svakako vezani za stunt, i to sa većim motorom. U planu je 600 ccm, i to kao najoptimalnija kubikaža za kvalitetan stunt. Ovi motori, naravno, probrani modeli među šestotkama, imaju najbolji sklada neophodnih elemenata koje zahtevaju figure koje izvodimo na stuntu. Ovde pre svega igra odnos između težine, snage i zupčanika u menjaču. Takođe je bitno vodeno hlađenje, obzirom na zahtevnost pojedinih figura i trikova kakav je, recimo, proklizavanje zadnjeg točka u mestu i slično.
Lancia88: Između 50 i 600 ccm nazirem i još poneku klasu. Njih preskačeš sa razlogom?
Da, postoje razlozi. Primera radi, 125 ccm je zaista zanimljiva kubikaža, ali im je kratkotrajan vek baš zbog interesantnih rezultata ono od čega želim da se sklonim. Tu već kubikaža koju ja ciljam ima daleko veće šanse. Ima i drugih razloga, a najveći od njih je verovatno onaj psihološki momenat koji kod publike izazivaju zvuk i veličina 600-tke. Gledao sam ovacije publike na samo jedno paljenje gume sa takvim motorom, ovacije usled kojih su svi zaboravili čitav repertoar koji smo prethodno mi na manjim motorima izveli.
Lancia88: Motocikl koji voziš je svakako retka zverka, a sada je još ređa, jer je dodatno adaptiran za stunt. O kakvoj se prepravci radi, ali i o kom je motociklu reč?
Prvi motor za stunt mi je bio skuter Yamaha Neo`s 50 ccm koji sam vozio otprilike 4 godine a zatim sam prešao na Yamahu slider 50 ccm koju sam preradio i zaštitio dodatnim kavezom oko motora od padova. Od nedavno, tačnije mesec i nešto vozim Malaguti Dracon 50cc koji sam dobio od strica na korišćenje, njega sam takođe dodatno preradio i zaštitio od padova.
Pored ovih adaptacija, najbitnija je platforma iza sedišta, ali zahvaljujući upravo trikovima koje izvodim uz pomoć te platforme, neophodna je i dodatna ručna kočnica uz kvačilo. Pomoću te ručne kočnice kontrolišem zadnji točak u momentima kada su mi noge na svim drugim mestima, sem iznad fabričke zadnje kočnice.
Lancia88: Koje su glavne karakteristike motocikla koje ga čine dobrim ili lošim motociklom za stunt?
Većina motora može na stunt, jer je tu sve do vozača. a njemu nešto više ili manje leži. Nema univerzalnog rešenja. Najviše smo bili u Mađarskoj, pa smo tamo videli da se najčešće koristi Kawasaki 636, zatim Honda F4, ali viđa se i KTM, kao i BMW. Verovatno se ovim modelima lakše manipuliše prilikom izvođenja figura u stunt-u.
Lancia88: Gde si sve nastupao do sada kao stunter?
Nastupao sam na više moto skupova ove i prethodne godine, na moto-sajmu u Novom Sadu, a promotivno sam se predstavio i na moto trkama u Batajnici i Vršcu. U Užicu sam ove godine na prvom domaćem takmičenju u organizaciji novoosnovanog MK Užice, osvojio prvo mesto u klasi malih motora. U Mađarskoj sam nastupao prošle i ove godine, Kunamadaras 2011, Hungary, tri takmičenja tokom godine, osvojeno jedno peto, i po jedne treće i drugo mesto.
Lancia88: Kakva je objektivno klima kod nas za ovu vrstu takmičenja, i kakva su ta takmičenja u inostranstvu?
Kod nas realno ne postoji još uvek ona kritična masa takmičara koja bi mogla da formira telo dovoljno snažno da se izdvoji na sportski nivo kakav ova disciplina uživa u svetu. Možda i postoji određen broj stuntera koji bi bili raspoloženi da se takmiče, ali veliki troškovi vezani za same nastupe, kao i organizaciju takmičenja, bez velike finansijske podrške, obeshrabruju te momke daleko brže nego što uspevaju da stasaju u dobre stuntere.
Princip takmičenja u inostranstvu je interesantan, posebno zbog sistema bodovanja. Pojedini teški trikovi se svakako najviše boduju, ali podjednak broj bodova ubiraju i vezani trikovi, tako da to ostavlja mogućnost stunteru da se izbori sa takmacima u onome što mu više leži. Za razliku od domaćeg takmičenja, u inostranstvu je nešto manji vremenski rok u kome treba pokazati svoje veštine, i to taman toliko da je atraktivan za publiku. U kvalifikacijama treba pokazati nešto, uslovno rečeno, osnovnije, kao što je takmičenje u pređenom putu na prednjem točku i slično, a zatim sledi fristajling i čunjevi, ili što sporija vožnja na zadnjem točku. Rigorozno ali atraktivno i odvaja pravo umeće od prolaznog hira.
Na kraju, ostaje da pozdravimo Darka i da mu poželimo još mnogo, mnogo uspeha i titula u daljoj karijeri. Ipak, možda nam ostaje i da se upoznamo sa Darkovom ličnom kartom, odnosno da objavimo ono jedino što Darko ne može da nam kaže i pokaže kroz svoju vožnju. Sve drugo Darko o sebi govori svakim svojim trikom, svakom veštom figurom koju izvodi, i nekako nam je posle svake egzibicije bliži, kao da se sve duže znamo. Njegova lična karta nije skup tajni o njemu, već pregršt nekih podataka o Darku koje jedine ne možemo nazreti iz njegovog nastupa.
Dakle, Darko je iz Zrenjanina u kome oduvek živi, školuje se i radi. Rođen je 07.03.1985. godine, završio srednju školu kao automehaničar, ali se pored mehaničarskog zanata snašao i kao prodavac autodelova, čime se danas bavi. Zajedno sa bratom nastavlja tradiciju oca i dede koji nisu bili samo uspešni u automehanici, već i na stazama i moto-trkama. Darko i Dejan su malko dodatno zakuvali porodičnu moto-priču startovanjem na zemljanoj podlozi, i donekle izmenili roda-racing put koji je još deda zacrtao ovoj porodici, ali je neravna zemljana podloga bila isuviše jak izazov da bi mu se odolelo. Povratak na asfalt - na jednom točku. Pred Darkom je karijera i u to nema sumnje. Najsnažnija podrška je svakako brat, ali i stric kao i još drugih spremnih da na neki način podrže Darkov put ka slavi.
Darko i Dejan posle više nego uspešnog nastupa, poziraju i iščekuju šta je sledeće po protokolu. Eh, to iščekivanje...ali o tome u jednom drugom članku.
Koliko Dedinog adrenalina sada pumpa Darko u vene, teško je reći, ali je očito da je taj adrenalin tu. Ja mogu samo da pokušam da fotografijom prenesem upravo ovu misao koja mi se više puta nametnula dok sam posmatrao Darkov nastup na ne baš idealnoj podlozi. Ukoliko sam uspeo, ja sam svoje uradio uspešno. Za Darka sam sasvim siguran, a o meni će odlučiti moje fotografije kojima sam pokušao da prenesem atmosferu koju Darko stvara svojim nastupom.
Lancia88: Darko, verujem da je svakako od koristi iskustvo u moto krosu koje nosiš iza sebe, a posle koga si se odlučio za stunt karijeru. Koliko je zaista jedan takav put neophodan za dobrog stuntera?
Takav put nije obavezan, mnogi mladi stunteri kreću upravo sa stuntom, bez ikakvog iskustva na moto trkama. Moje iskustvo pomaže, posebno u početku, ali zaista nije neophodno za dobar stunt.
Lancia88: Koliko Tebi pomaže Tvoje iskustvo sa moto krosa kada izađeš na stunt?
Meni je pomoglo naročito oko osećaja za kvačilo i sa sličnim stvarima.
Lancia88: Poznato je da je tokom izvođenja stunt-a u urbanim uslovima bilo i tragedija, bez obzira na iskustvo stunt-era. Šta o tome misliš?
Stunt nikako u gradskim uslovima! Lagano vozim do nekog zgodnog parkinga, i tek tamo počinjem da treniram. Ulice su isuviše opasne za bilo kakav vid stunt-a.
Lancia88: Oprema za stunt, odnosno oprema na motociklu uopšte. Interesantna tema ne samo zbog toga da se čuje Tvoje mišljenje, već i zbog toga što neko toliko uspešan da osvoji prvo mesto na prv om domaćem stunt takmičenju, sasvim sigurno nekome predstavlja i uzor. Tvoje mišljenje o opremi poruka je upravo za njih. Šta misliš o opremi za motocikliste?
Nikakvo sedanje na motor bez odgovarajuće opreme. Ukratko, eto.
Oprema za stunt je izvedena iz standardne moto opreme, i većina nas koristi kros kacige zbog disanja, deo nas koristi i jet kacige, a najmanje njih koristi full-face kacige. Sa druge strane, takođe iz praktičnih razloga, patike na nogama daleko su bolje od čizama, ali to je specifično samo za stunt. Kornjača, možda gladijator, protektori na laktovima, to je nešto što ja obavezno nosim.
Lancia88: Kako bi po važnosti posložio neke delove opreme za motociklistu?
Kaciga pod obavezno, zatim pojas i obavezno duge pantalone. Najbitnije od sve opreme - Nikako papuče!
Lancia88: Kako zvuče Tvoji dalji planovi vezani za stunt ili motor uopšte?
Pa, planovi su svakako vezani za stunt, i to sa većim motorom. U planu je 600 ccm, i to kao najoptimalnija kubikaža za kvalitetan stunt. Ovi motori, naravno, probrani modeli među šestotkama, imaju najbolji sklada neophodnih elemenata koje zahtevaju figure koje izvodimo na stuntu. Ovde pre svega igra odnos između težine, snage i zupčanika u menjaču. Takođe je bitno vodeno hlađenje, obzirom na zahtevnost pojedinih figura i trikova kakav je, recimo, proklizavanje zadnjeg točka u mestu i slično.
Lancia88: Između 50 i 600 ccm nazirem i još poneku klasu. Njih preskačeš sa razlogom?
Da, postoje razlozi. Primera radi, 125 ccm je zaista zanimljiva kubikaža, ali im je kratkotrajan vek baš zbog interesantnih rezultata ono od čega želim da se sklonim. Tu već kubikaža koju ja ciljam ima daleko veće šanse. Ima i drugih razloga, a najveći od njih je verovatno onaj psihološki momenat koji kod publike izazivaju zvuk i veličina 600-tke. Gledao sam ovacije publike na samo jedno paljenje gume sa takvim motorom, ovacije usled kojih su svi zaboravili čitav repertoar koji smo prethodno mi na manjim motorima izveli.
Lancia88: Motocikl koji voziš je svakako retka zverka, a sada je još ređa, jer je dodatno adaptiran za stunt. O kakvoj se prepravci radi, ali i o kom je motociklu reč?
Prvi motor za stunt mi je bio skuter Yamaha Neo`s 50 ccm koji sam vozio otprilike 4 godine a zatim sam prešao na Yamahu slider 50 ccm koju sam preradio i zaštitio dodatnim kavezom oko motora od padova. Od nedavno, tačnije mesec i nešto vozim Malaguti Dracon 50cc koji sam dobio od strica na korišćenje, njega sam takođe dodatno preradio i zaštitio od padova.
Pored ovih adaptacija, najbitnija je platforma iza sedišta, ali zahvaljujući upravo trikovima koje izvodim uz pomoć te platforme, neophodna je i dodatna ručna kočnica uz kvačilo. Pomoću te ručne kočnice kontrolišem zadnji točak u momentima kada su mi noge na svim drugim mestima, sem iznad fabričke zadnje kočnice.
Lancia88: Koje su glavne karakteristike motocikla koje ga čine dobrim ili lošim motociklom za stunt?
Većina motora može na stunt, jer je tu sve do vozača. a njemu nešto više ili manje leži. Nema univerzalnog rešenja. Najviše smo bili u Mađarskoj, pa smo tamo videli da se najčešće koristi Kawasaki 636, zatim Honda F4, ali viđa se i KTM, kao i BMW. Verovatno se ovim modelima lakše manipuliše prilikom izvođenja figura u stunt-u.
Lancia88: Gde si sve nastupao do sada kao stunter?
Nastupao sam na više moto skupova ove i prethodne godine, na moto-sajmu u Novom Sadu, a promotivno sam se predstavio i na moto trkama u Batajnici i Vršcu. U Užicu sam ove godine na prvom domaćem takmičenju u organizaciji novoosnovanog MK Užice, osvojio prvo mesto u klasi malih motora. U Mađarskoj sam nastupao prošle i ove godine, Kunamadaras 2011, Hungary, tri takmičenja tokom godine, osvojeno jedno peto, i po jedne treće i drugo mesto.
Lancia88: Kakva je objektivno klima kod nas za ovu vrstu takmičenja, i kakva su ta takmičenja u inostranstvu?
Kod nas realno ne postoji još uvek ona kritična masa takmičara koja bi mogla da formira telo dovoljno snažno da se izdvoji na sportski nivo kakav ova disciplina uživa u svetu. Možda i postoji određen broj stuntera koji bi bili raspoloženi da se takmiče, ali veliki troškovi vezani za same nastupe, kao i organizaciju takmičenja, bez velike finansijske podrške, obeshrabruju te momke daleko brže nego što uspevaju da stasaju u dobre stuntere.
Princip takmičenja u inostranstvu je interesantan, posebno zbog sistema bodovanja. Pojedini teški trikovi se svakako najviše boduju, ali podjednak broj bodova ubiraju i vezani trikovi, tako da to ostavlja mogućnost stunteru da se izbori sa takmacima u onome što mu više leži. Za razliku od domaćeg takmičenja, u inostranstvu je nešto manji vremenski rok u kome treba pokazati svoje veštine, i to taman toliko da je atraktivan za publiku. U kvalifikacijama treba pokazati nešto, uslovno rečeno, osnovnije, kao što je takmičenje u pređenom putu na prednjem točku i slično, a zatim sledi fristajling i čunjevi, ili što sporija vožnja na zadnjem točku. Rigorozno ali atraktivno i odvaja pravo umeće od prolaznog hira.
Na kraju, ostaje da pozdravimo Darka i da mu poželimo još mnogo, mnogo uspeha i titula u daljoj karijeri. Ipak, možda nam ostaje i da se upoznamo sa Darkovom ličnom kartom, odnosno da objavimo ono jedino što Darko ne može da nam kaže i pokaže kroz svoju vožnju. Sve drugo Darko o sebi govori svakim svojim trikom, svakom veštom figurom koju izvodi, i nekako nam je posle svake egzibicije bliži, kao da se sve duže znamo. Njegova lična karta nije skup tajni o njemu, već pregršt nekih podataka o Darku koje jedine ne možemo nazreti iz njegovog nastupa.
Dakle, Darko je iz Zrenjanina u kome oduvek živi, školuje se i radi. Rođen je 07.03.1985. godine, završio srednju školu kao automehaničar, ali se pored mehaničarskog zanata snašao i kao prodavac autodelova, čime se danas bavi. Zajedno sa bratom nastavlja tradiciju oca i dede koji nisu bili samo uspešni u automehanici, već i na stazama i moto-trkama. Darko i Dejan su malko dodatno zakuvali porodičnu moto-priču startovanjem na zemljanoj podlozi, i donekle izmenili roda-racing put koji je još deda zacrtao ovoj porodici, ali je neravna zemljana podloga bila isuviše jak izazov da bi mu se odolelo. Povratak na asfalt - na jednom točku. Pred Darkom je karijera i u to nema sumnje. Najsnažnija podrška je svakako brat, ali i stric kao i još drugih spremnih da na neki način podrže Darkov put ka slavi.
Darko i Dejan posle više nego uspešnog nastupa, poziraju i iščekuju šta je sledeće po protokolu. Eh, to iščekivanje...ali o tome u jednom drugom članku.
Нема коментара:
Постави коментар