Nekoliko puta do sada zaista jesam prošao kroz Golubac a da nisam stao ni na plaži, ni u gradu a niti na tvrđavskom platou, ali...to je zaista bilo svega nekoliko puta u životu. Obzirom na to koliko sam puta prolazio kroz Golubac ili dolazio samo do njega, smatram da mi tih nekoliko puta i nije za zameriti. Naravno, nije nimalo slučajno to što sam toliko puta odmerio Golubac gotovo od glave do pete. Ova varošica na Dunavu pored svoje istorije ima i nekakav pritajeni šmek, neku alhemičarsku mističnu formulu kojom zaustavi prolaznika gotovo svaki put kada se tu zatekne.
Ipak, i pored svega, moguće je doživeti Golubac i na jedan sasvim drugačiji način, i to ako se ne ide ni motorom, ni kolima već - vodom. Ovako sam ja doživeo Golubac sa vode:
Da li je zaista to neki drugi ili možda samo drugačiji Golubac?
Filozofsko pitanje zapravo i svako bi na njega mogao dati svoj, drugačiji odgovor, ali sasvim je sigurno da su neki poznati usputni pejzaži dobili i svoju skrivenu dimenziju, a da sam neke pejzaže po prvi put i video uopšte. Konačno, ono od čega zastaje dah je neizostavno pitanje kada se ljuljamo u čamcu ispred same citadele - kako je ovo neko mogao osvojiti sa vode uopšte?
Koliko vremenski uslovi mogu da pokvare ugođaj vožnje gliserom, toliko dramatičnost pejzažu daje upravo to promenljivo i nešto lošije vreme...
Golubac, njegov naseljeni i istorijski anonimniji deo, svejedno ima svoje različite poglede na Dunav u zavisnosti od toga odakle se posmatra ta moćna reka. Jedan od najlepših pogleda na Dunav zapravo je upravo iz Golupca, otprilike nešto ovako:
Ipak, i pored svega, moguće je doživeti Golubac i na jedan sasvim drugačiji način, i to ako se ne ide ni motorom, ni kolima već - vodom. Ovako sam ja doživeo Golubac sa vode:
Da li je zaista to neki drugi ili možda samo drugačiji Golubac?
Filozofsko pitanje zapravo i svako bi na njega mogao dati svoj, drugačiji odgovor, ali sasvim je sigurno da su neki poznati usputni pejzaži dobili i svoju skrivenu dimenziju, a da sam neke pejzaže po prvi put i video uopšte. Konačno, ono od čega zastaje dah je neizostavno pitanje kada se ljuljamo u čamcu ispred same citadele - kako je ovo neko mogao osvojiti sa vode uopšte?
Koliko vremenski uslovi mogu da pokvare ugođaj vožnje gliserom, toliko dramatičnost pejzažu daje upravo to promenljivo i nešto lošije vreme...
Čarolija.
ОдговориИзбриши