Foto album - Ragbi za najmlađe

I tako, jedno proleće, jedan teren, nekoliko klubova sa svojim elitnim dečacima na putu da postanu momci, nekoliko medalja i jedan pehar...savršen scenario za subotu, ukoliko čovek ne može da smisli kako bi je najbolje moguće iskoristio. Ada Ciganlija kao mesto radnje, perfektna. Momčići, a kasnije za njima i momci, pokazali su šta znači igrati srcem a pomagati se rukama, nogama ili glavom.

Za nekoga ko je došao samo da malo osmotri, da uživa pomalo u žaru borbe, pomalo u rezultatu, pomalo u prirodi koja okružuje poprište i slično, naprosto je teško odabrati šta je tu najlepše. U jednom momentu to je zagrevanje, u drugom su to odlutali pogledi poneseni ko-zna-kakvim mislima, u trećem su to pripreme u stilu odraslih, stasalih igrača koje ovi dečaci oponašaju veoma ozbiljno, u sledećem trenutku to su scene hrabrenja jedan drugog...milina.

Već sam izlazak na teren ume da povuče  i tremu sa sobom...odlutali pogled u stranu, u potrazi za nekim poznatim licem, možda pored linije, možda na tribinama, ko zna...

Veliki buljuk kopački, štucni i nogu...šta li će iz toga da ispadne do poslednjeg zvižduka?

Lavovska borba ne bi bila to bez sportskog pozdrava na kraju.

Konačno, na teren se polako spremaju da izađu neke starije generacije, momci već stasali, oni kod kojih više nema dileme imaju li ili nemaju talenta...ovi momvi su igrači već gotovo potpuno formirani, i to se vidi još kod njihovih priprema za izlazak na teren. Oni su ozbiljna kategorija, i ova priča nije dovoljno velika za njih. Ova priča ostaje na malima, a sa par slika sam propratio njihove starije uzore.