Mirno i tiho, puca Dunav svom širinom, oblaci se propinju nad Rumunijom, prosto kao da tako i treba. Da, baš kao da tako i treba...čoveku se ne ide dalje, ostao bi tu ko zna koliko. Otud i nekoliko fotografija.
Nešto kao reč dobrodošlice...
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.
Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.
Претражи овај блог
Пратиоци
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар