Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

петак, 18. фебруар 2011.

Foto album - Slobodan let i širom raširena krila, ptice

Pogled odozgo ume biti najfascinantnija pojava koju čovek može ponekad da doživi. Pritom ne mislim na fascinaciju koja se javlja pogledom odozgo na kazaljku kućne vage koju nismo koristili od pre zimskih praznika...ne, pritom mislim na onaj pogled odozgo koji je neretko toliko veličanstven da se čovek i bukvalno, ali i metaforički oseća kao da sa visine gleda na stvari.


Pticama je to uobičajen pogled. Teško ih je pogledati, setiti se toga, i ne zavideti im. Retko sam kada propstio priliku da uslikam pticu, iako neke možda ne doživljavamo kao ptice, ali kod mene su našle mesto u ovoj temi.


Da, kao da je štos ući mi u objektiv...




I onda malo, Moj galebe....







Pa onda, valjda, Moj labude...






Posle novosadskih Ise i Bise, na redu su patkice...






















Konačno, treba negde i živeti, ne može se samo leteti. Jednosoban objekat, nema takse na građevinsko zemljište...a, i zašto bi je bilo?


Jedna od dražih...radoznalac:


I, konačno, ovako izgleda kada se gospodari gradom...to je onaj let iz naslova teme, raširena krila i uzvišeni ples po nebu uz pomenuti - pogled odozgo.


Нема коментара:

Постави коментар