Fokus na događaju - Dan Vojske, 2011., Ušće

Nekoliko izmenjenih naziva država, pratilo je i više izmena naziva vojske, kao i dana te vojske. Nekih datuma, kao što je bio 22. decembar, sećaćemo se, uglavnom rado, jer su svečanosti koje su pratile taj datum bile uglavnom materijal za sećanje. Ipak, izgleda da će se i ovaj novi, valjda konačni datum, uskoro pamtiti po sličnim impresijama, ako je sudeći po ovoj proslavi 2011.
Bilo je svega, pa čak i blata na sve strane, ali kako i ne bi, uz toliko ljudi. Sunce se stidljivo pojavilo tek kad se završio letački program, ali u nekom generalnom utisku, sve je to regularno, i ne smeta...

Sad, kako je bilo, možda je bolje prepričati uz slike.

Dan je, za februar mesec, bio skoro pa - izmišljen. Svakako, neočekivan za ovaj period godine, i to je verovatno izmamilo ovoliki narod na Ušće. Solidna organizacija za ovako veliku manifestaciju i zadatak kontrole tolikog prostora i tolikog broj ljudi. Zapravo, bilo je propusta, ali ništa zbog čega bi trebalo dizati larmu. Zamisao nisu poremetili propusti, pa ne treba ni previše da se zadržavamo oko njih.
A zamisao je bila sasvim dobra, trebalo je prikazati u sajamskom stilu nešto od elitne borbene i prateće tehnike, pružiti dovoljo atraktivan program i sveukupno podariti narodu svojevrstan spektakl. Uspelo je, bez sumnje.

Žirafa, popularni naziv za sklopivi radar koji neodoljivo podseća na životinju po kojoj je dobio naziv. Doduše, verovatno ne tako popularan kao Palmina žirafa iz Jagodine, ali zavisno od krugova u kojima se priča o njoj, ova žirafa je poprilično intrigantna pojava - na bojištu.

I marširala, marširala....i namarširala se ova garda, ali u tim plavim mundirima, zaista su prelepi.

I oni koji će svim ovim uskoro da rukuju, samo dok završe kadetsku školu...:

Konačno, najinteresantniji deo programa za većinu je bio onaj koji je stizao iz vazduha. Sa batajničkog aerodroma podigle su ispočetka gazele, zatim i Mi8, a onda su odjednom, nebo zaparali naši najmoćniji borbeni avioni, čuveni Migovi 29. Prelep nalet, par puta ponovljen, uz neopisivu buku koja budi strahopoštovanje, posebno kada avioni nalete nisko kao što su to uradili Migovi.

Nešto više o letu MiG 29 u zasebnom članku može da se vidi.

Supergaleb, verovatno nešto najupotrebljivije što je od letećih igračaka stvoreno na našem prostoru. Ni jedna manifestacija ne može, ali i ne treba da prođe bez ovog aviona. I on se šepurio među moćnim Migovima, stavljajući jasno do znanja koja je njegova uloga i koliko je važan, ma koliko bila moćnija dva velika brata koja su kružila oko njega.

Stigao je i jedan debeli...lagano, kao da se nigde ne žuri, nisko je nadleteo okupljenu masu i dostojanstveno, kako to samo najvećima dolikuje, nestao svojim putem, rezignirano ostavljajući za sobom poluotvorena usta fascinirane publike. Nije atraktivan kao lovci i jurišnici, ali je veliki, a u niskom letu...size DOES matter!

Eh, a oni....sjajni su, dečaci...popeli se na drvo i vire odozgo. Veseli, ne silazi im osmeh sa lica. Prosto je bilo nemoguće da ih objektiv zaobiđe. Hvala momci, uživajte.

Slikaj, slikaj, slikaj...ćuti i slikaj. Kao da sam na svakom koraku osetio ovo, jer za jedno amatersko okruženje, zadivljujuće je koliko je ljudi slikalo i snimalo, i to namenskim stvarčicama. Mobilni, mislim da nikom nisam video u ruci, svi su imali ponešto od onog što je i napravljeno za snimanje ili slikanje. Uh, kako mi je to popravilo dan...

Na samom kraju programa, posle nekoliko preleta Laste, odjedanput, bez ikakve najave i ničim zapravo izazvano, kao sa neba, stvoriše se - padobranci. Vuku zastave, prave spirale, ali sve jedan doskoči - pravo u metu!

Ovaj mališa kao da kaže: - Šta blenete, kao da padaju koske sa neba, bljak...

Naravno, kakav bih ja bio ja, kad bi mi promakle ove kacige koje su se u februalru stvorile u onoj masi na Ušću?
Bio bih nedosledan, nikakav, ja...

I onda - spektakl. Decu na tenkove, roditelje ispod da ih pridržavaju. Druženje sa tenkovima ide nam bolje nego Egipćanima u ovom momentu. Mislim, rasplažemo sa više osmeha pored tenkova, rekao bih...

Vojni policajci, tužni, pokušavali su da, kao nešto raščiste ulicu ne bi li se kolona sa državnim zvaničnicima vratila možda nazad, i neko vreme izgledalo je da će tek pokoje pretrčavanje sa jedne na drugu stranu biti sve što ih odvaja od potpunog uspeha te operacije, ali, avaj...strpljenje je čudna i uglavnom kratka opcija kod našeg čoveka.Ubrzo im se - dogodio narod.

...e tada su državni zvaničnici morali drugim putem, a ambijent je dobio najzad onu očekivanu atmosferu, prisnog, veselog, pa i, što da ne, vašarskog.

Što bi rek'o Zdravko Čolić - Ma hajde manijak, upadaj u mravinjak....

I na kraju, višnja na šlag. Višnja nije u boji višnje, ali jednako tome daje kontrast koji finalno začinjava i uobličuje veliku vojnu žurku na Ušću. Garda u prekrasnim uniformama, u maniru najposvećenijih svetskih gardijskih jedinica, odradila je jedan famozan varijete bez gutanja mačeva, ali podjednako atraktivan.

Vidimo se obavezno na svakom sledećem spektaklu, meni je bilo odlično. Ukoliko sam nekome preneo samo deo atmosfere, nisam uzalud vukao aparat i opremu.