Foto album - Grippen na nebu iznad Srbije

Kada se pojavio sa svojim novim informacionim sistemima i mogućnostima poletanja i sletanja sa poluuređenih pisti, odnosno auto puteva, Grippen je na neki način najavio četvrtu generaciju lovačkih aviona. Naslednik Vigena i Drakena, ovaj švedski dragulj je veoma brzo pronašao svoj put do više ratnih vazduhoplovstava u kojima i danas ponosno služi. Iako je nedugo zatim nastao i ostatak četvrte generacije lovačkih aviona sa inovantnijim rešenjima i avangardnijim poboljšanjima letnih i borbenih karakteristika, Grippen je i dalje upravo ono što se od njega očekuje i ono čime se njegovi piloti ponose. Održao je korak i nijedno vazduhoplovstvo koje ga je nabavilo nije ga se do danas odreklo.

Nebo iznad Beograda zaparao je i jedan takav lepotan, šepureći se svojom sjajnom avionikom i gracioznim izgledom, pokazujući šta je sve u stanju da uradi dobar pilot sa njim. Publika bez daha, pilot bez straha a Grippen - bez premca.

Foto album - Bogomoljka i žaba u gradskom ambijentu

Kakve veze imaju bogomoljka i žaba, pitamo se svi, uključiv i mene koji pišem o takvim stvarima...verovatno nikakve, ali jedne tople večeri u isti mah su se oko moje terase našle ove dve neobične životinje. Čim sam ih ugleda, jednu pa drugu, vratio sam se po fotoaparat i uslikao ovaj, za moje uslove neobičan prizor. Bogomoljka se isprva išćuđavala, ali se kasnije privikla. Žaba je samo ćutala i menjala pozicije...i, naravno - pozirala.

Foto album - Na kući se odžak puši, na tavanu meso suši....a kako bi se drugačije osetila slast pršuta?

I tako, kako to davno reče jedan Seljak u srcu i duši, neke od najlepših zakuski zapravo nastaju na tavanu i uz dim iz odžaka pušnice...
Meso se pripremi u komade pogodne za dalju upotrebu, a onda se ušuška u somun, ili pac, a možda i još kakav drugi izraz za začinsku smešu u kojoj dominira so, i pusti se da odleži. I to ležanje u somunu je različito. Većina onih koji suše ne drže se opštih i tuđih recepata već uglavnom razviju neki svoj recept pa tako prema njemu i drže u danima meso u somunu.
Naravno, igra tu ulogu i da li je mesto sa koskom ili bez nje, a posebno igra ulogu priča o temperaturi vazduha i najbitnijem - provetrenošću.
Kod nekih se izdimi za par dana, kod nekih i više, ali se na kraju sve to seli na tavan uglavnom.

Slanina, kobasice, vrat, pečenica...ah, uvek je to težak izbor i najčešći način za suočavanje sa tako teškom mukom je pristajanje na sve...pomalo. Avaj, to pomalo ume da bude problem, ali srećom predivan slani šmek ubrzo postane iritantan za nepca i želudac, pa tu zna da se nametne i svojevrsna granica. O, da, sjajna granica jer bez nje, ko zna koliko bi se pojelo, koliko popilo, koliko...
Sve u svemu, užitak koji nema mnogo konkurencije nastaje na tavanu najčešće.

Foto album - Ime ruže...cvet za nekog bez imena, nečije ime sakriveno u laticama koje čuvaju trnovi

Ruža je oduvek bila simbol nečeg lepog, mističnog i romantičnog. Bela, žuta, pa čak i crna, ali najčešće crvena, kontroverzna simbioza opasnog i primamljivog, oštrog trna i nežne mirisne latice...jednostavno, ruža je uvek nosila svoju poruku bez mnogo reči.
I kada je daruješ znaš da Tvoj neko kroz nju može da Te vidi, pamti, oseti...i kada je dobiješ, znaš da je to Tvoj neko pa je čuvaš, prvo u vazi, zatim na zidu, a još kasnije u srcu. U nju nekako stanu sve one prelepe tajne, sve one boli i radosti, sve one skrivene i neostvarene želje. O, da, itekako stane sve to, samo treba znati voleti ružu i u nju možeš utisnuti sve...baš sve.
Konačno, ružu treba znati i omirisati i kroz nozdrve uvući sve one mirise koje ste delili i sve one mirise koje želiš da delite, pogledati sva ona zvezdana neba u noćima koja ostaju u albumu uspomena, svaki strasni poljubac i izmamljeni uzdah...
Oh, naravno, i svaku suzu prolivenu, ili one koje tek čekaju da se skotrljaju, svaku suzu možeš sakriti ili pronaći u ruži...i od sveg cveća na svetu baš jedino u ruži...iz nekog razloga.
Svako ime možeš sakriti ili pronaći u tom cvetu, i kada sve prođe i ostanu samo sećanja, prođeš pored cvećare ili parka i zagledaš se u taj fascinantni cvet i setiš se nekoga, kroz misli se protegne poznati dragi glas, li i ime. Ime ruže?
Moguće, kada prođe dovoljno vremena, biće da je to sada ime ruže. One jedne jedine, jer možeš darivati bukete i bukete, važna je samo ona jedna na kraju, ona koja krije osmeh, sreću suze i bol, ona koja će zauvek kriti to jedno ime sve dok i sama ne postane to ime.

I ako sa pravom osobom podeliš ružu, ali samo ružu, osoba će znati sve, znaće za svaki osmeh i svaku tugu, za svaki srećni uzdah i svaku suzu, i za one prolivene i osmehnute, i za one koje će se tek kotrljati ili se hvatati na rubu usana...