Polako ravnicom, kao nekada, stižem još jednom u mirnu bačku varoš. Polako?
Pa sad, možda malo brže nego nekada, ali to izgleda kao da ima smisla samo dok ne stigneš, jer ovde je sve lagano, mirno i spokojno, sve je slow motion...
U Bačkoj Topoli sam prvi put bio davno, baš davno, ali kad god sam navraćao činilo mi se da se ništa ne menja, kao da i nove stvari zapravo postaju stare, odmah se uklapaju i za tili čas više niko i ne pomišlja da su nove.
I ovaj dolazak je protekao sa istim osećajem, samo što je ovaj put manje ljudi na ulicama, u parku, na plaži Zobnatičkog jezera.
Ovaj put mi se činilo da je Bačka Topola malo usporila, zastala, a možda i zaspala negde u vremenu... ali, srećom, svako pa i najtužnije lice, ima i svoje naličje.
Obično srećnije.
Bazen je zapušten, uništen, propao, ali sa druge strane stadion u top formi. Na svega par koraka udaljeno lice i naličje.
Crkve rade pod punim gasom, ali neke i katance imaju na sebi.
Plaža gotovo prazna, ali pecaroša preko puta koliko hoćeš.
Dece u prakovima nema previše, ali definitivno ima novih parkova.
I tako...
Možda je krivo doba dana kad sam ponovo došao u posetu mojoj lepoj vojvođanskoj varoši, možda je krivo i doba nedelje jer sam bio za vikend...a možda je krivo i doba godine jer...ma, nije bitno, slike će već reći ono sa čime se ja mučim u zadnjih nekoliko pasusa...
Lepi parkovi, ambijentalno sjajno uklopljeni sa svojim drvenim elementima...
Zanimljiv dizajn crkve...e, na njoj je katanac.
Simbol Topole, po njoj se pamti uglavnom...
Još zanimljiv arhitektonskih rešenja, ideja za kapiju nekome?
Nešto je opstalo, nešto propalo...
Pa sad, možda malo brže nego nekada, ali to izgleda kao da ima smisla samo dok ne stigneš, jer ovde je sve lagano, mirno i spokojno, sve je slow motion...
U Bačkoj Topoli sam prvi put bio davno, baš davno, ali kad god sam navraćao činilo mi se da se ništa ne menja, kao da i nove stvari zapravo postaju stare, odmah se uklapaju i za tili čas više niko i ne pomišlja da su nove.
I ovaj dolazak je protekao sa istim osećajem, samo što je ovaj put manje ljudi na ulicama, u parku, na plaži Zobnatičkog jezera.
Ovaj put mi se činilo da je Bačka Topola malo usporila, zastala, a možda i zaspala negde u vremenu... ali, srećom, svako pa i najtužnije lice, ima i svoje naličje.
Obično srećnije.
Bazen je zapušten, uništen, propao, ali sa druge strane stadion u top formi. Na svega par koraka udaljeno lice i naličje.
Crkve rade pod punim gasom, ali neke i katance imaju na sebi.
Plaža gotovo prazna, ali pecaroša preko puta koliko hoćeš.
Dece u prakovima nema previše, ali definitivno ima novih parkova.
I tako...
Možda je krivo doba dana kad sam ponovo došao u posetu mojoj lepoj vojvođanskoj varoši, možda je krivo i doba nedelje jer sam bio za vikend...a možda je krivo i doba godine jer...ma, nije bitno, slike će već reći ono sa čime se ja mučim u zadnjih nekoliko pasusa...
Lepi parkovi, ambijentalno sjajno uklopljeni sa svojim drvenim elementima...
Zanimljiv dizajn crkve...e, na njoj je katanac.
Simbol Topole, po njoj se pamti uglavnom...
Još zanimljiv arhitektonskih rešenja, ideja za kapiju nekome?
Nešto je opstalo, nešto propalo...
Нема коментара:
Постави коментар