Najveća depresija u Panonskoj niziji, kaže naslov.
I usred te depresije, na jednom ostrvu, smestio se Novi Kneževac.
Dakako, ostrvo nije okruženo vodom već je u pitanju svojevrsni lesni plato kakvih ima više, ali prema izgledu i strukturi nizija i uzvišenja u celoj ovoj depresiji, možemo ova uzvišenja i posmatrati poput ostrvskih elemenata depresije.
Čitav ovaj kraj zapravo obiluje dugačkim gredama i primetnim humkama od lesnog materijala i veoma je zanimljiv, posebno kada očekujemo banatsku ravnicu svuda oko nas.
I sa druge strane Tise, sličan je, a zapravo još izraženiji ovakav niz pejzaža koji nas putem prate, ukoliko se bačkom stranom vozimo prema Kanjiži, te odatle mostom dođemo u Novi Kneževac.
I eto, usred te velike depresije, smestio se i gradić nekada znan kao Turska Kanjiža, na mestu koje još od praistorije naseljavaju ljudi različitih kultura.
Potom su Sarmati, a posle njih i Avari vekovima naseljavali ove predele, sve dok vizantijski car nije pozvao ujedinjena mađarska plemena na ovaj prostor radi vojevanja protiv bugarskog cara, što će u narednom periodu predstavljati ključni trenutak nakon koga će ovde većinom vremena vladati upravo ugarska administracija.
Upadi Turaka i njihova osvajanja obeležiće i samo područje današnjeg Novog Kneževca na svoj način, dodeliti mu i taj naziv Turske Kanjiže, no posle pomeranja granice na Dunav, ovi krajevi neće više predstavljati vojnu krajinu, već će se mirnije moći posvetiti svom kulturnom i ekonomskom razvoju.
Istorijski trenutak kada rovovi ponovo postaju brazde i njive, a nekadašnje vojne izvidnice zamenjuju čokoti loze, a polja se crvene od paprike a ne od krvi prolivene pod bajonetom i granatom, dovešće neka imena u ovo mesto, koja će ga učiniti vrednim pažnje i uzdići na jedan novi nivo.
Đurković, odnosno Servijski, prvo je od imena koja će od jedne slabo znane naseobine, napraviti varošicu, te ustanoviti jednu institucionalizovanu viziju školavanja i potrebe za opismenjavanjem mladih kroz svoj zadužbinarski rad.
Udaje i mirazi kojima se nekada nastojalo sačuvati, ali i uvećati lično bogatstvo, ponekada su imale i snagu dovoljnu da nekome ko je sebi video dom na nekom mestu, pomognu da taj dom učini i domom svih svojih sugrađana podarivši im kaldrmu, elektrifikaciju, obdaništa ili kej, železničku stanicu, fabriku, te crkve i pre svega jedan status mesta vredan poštovanja.
I tako dolazimo do drugog , još znamenitijeg imena koje su upravo u Kneževcu proslavili Emil i Bela svojim vizionarskim radom.
Talijan je prezime koje se sa pravom smatra najznačajnijim za istoriju, ali pre svega razvoj Novog Kneževca. Park uz Tisu prepun je arhitekture kojoj mogu pozavideti i najveća mesta, a koju je od propadanja i zaborava uslovljenog posleratnom revanšističkom i uglavnom bezidejnom otimačinom od strane tadašnjih vlasti, spasla u značajnoj meri unekoliko odgovornija lokalna politika, smeštivši u te zgrade biblioteku, opštinsku i sudsku administraciju, dok su neke druge zgrade loša privatizacija ali i nedostatak ideja, prepustili nemilosrdnom zubu vremena.
Tako danas imamo sjajan dvorac Maldegem u parku, te impozantan i dosta veći Schulpe koji koristi sudska administracija, kao i moćnu arhitekturu u kojoj se obrela opštinska administracija, kao očuvane spomenike slavne prošlosti. Nažalost, na drugoj strani imamo i nekadašnji dvorac poznatiji kao Tepihara koji je, nečija očigledno vanvremenska ideja pretvorila u fabriku tepiha sa prelepim pogledom na Tisu sa samog keja, kao i nekadašnji hotel koji nije, doduše, bio dvorac, već deo dvorca sa sličnim arhitektnoskim rešenjima i izgledom u koji je bila smeštena posluga, u potpuno zapuštenom stanju kao upozorenje kako se lako može jedna nestvarna lepota pretvoriti u ruglo.
No ipak, Novi Kneževac je danas jedno mesto dosta veće od tog veličastvenog parka i savršene arhitekture u njemu. Ovo mesto je poznato danas i po začinskoj paprici, specijalizovanoj bolnici, ali i tradicionalnim manifestacijama, kao i cvetanju Tise.
Lep korzo u centru grada, organizovan urbanistički stil širenja mesta, ali i šetalište duž keja koje potom postaje šetalište niz dolmu, te neki značajni objekti kulturnog ali i gastronomskog tipa, zaokružuju onaj prećutani poziv koji ovo skromno mesto koje itekako ima šta da pokaže, nekim nemuštim jezikom upućuje svima nama.
Ko uspe da protumači taj poziv i odazove mu se, neće verovatno nikada zaboraviti boravak u ovom mestu na gotovo krajnjem severu Banata.
Kome pak bude prevelik napor da ga poseti, neka pogleda na fotografijama šta je propustio.
Jer Novi Kneževac čak i na groblju skriva deo svoje bogate riznice, o čemu govori posebna tema.
I, sada je zaista dosta teksta...čak, i previše...neka slike preuzmu dalje da nas vode kroz ovo lepo mesto.
Нема коментара:
Постави коментар