Dve reke.
Dva dvorca.
...a jedno mesto.
Pa i to nije oduvek tako. Nekada su bila dva mesta.
Nije malo, nikako.
Svega toga ima Padej, na obalama Zlatice i Tise.
I pored toga i mali Zoo vrt. Uglavnom sa domaćim životinjama, ali je lepo i to imati.
Nekada je bio sinonim i za preradu bilja, Menta...
Na internetu se mogu naći i podaci o diskoteci po kojoj je bio poznat naširoko.
Nažalost, i podaci da je tek nedavno imao duplo više stanovnika.
Veliki istorijski trud da se privredno uzdigne kraj, vremenom se izgubio.
U novije vreme imamo paradoks da je svoje zlatne dane Padej dočekao u vreme kada se u Bačku prelazilo skelom ka Adi, a sunovrat svega toga u momentu kada je dobio na tom mestu i most preko Tise ka Adi. Dešava se, kažemo to tako već rutinski...
Padej je ime slovenskog porekla kažu etimolozi. Podvej zapravo. Mesto pod obalom.
Kao takvo spominje se još u trinaestom veku, ali bez nekog većeg značaja.
Neplodna zemlja u okolini naselja koje tadašnja carska administracija označava kao naselje sa srpskim stanovništvom. Mađari se doseljavaju kasnije. Upravo da bi se od neplodne zemlje stvorile plodne ravnice, te time i počinje privredni uspon Padeja.
Dve reke su već bile tu, sada je bio red i na naselja. Srpsko i mađarsko naselje.
Dva Padeja.
I ona dva dvorca.
Manji od njih, Divan, u samom je centru, i sagrađen je na mestu prethodno izgorele palate iz iste porodice Divan, koja je svojevremeno razdvajala mađarski od srpskog Padeja.
Danas je taj dvorac Mesna zajednica, praktično administrativna zgrada, dok je onaj veći, prema Tisi na svega koji kilometar od mesta, privatizovan kao objekat za odmor i izdavanje.
Dva dvorca.
...a jedno mesto.
Pa i to nije oduvek tako. Nekada su bila dva mesta.
Nije malo, nikako.
Svega toga ima Padej, na obalama Zlatice i Tise.
I pored toga i mali Zoo vrt. Uglavnom sa domaćim životinjama, ali je lepo i to imati.
Nekada je bio sinonim i za preradu bilja, Menta...
Na internetu se mogu naći i podaci o diskoteci po kojoj je bio poznat naširoko.
Nažalost, i podaci da je tek nedavno imao duplo više stanovnika.
Veliki istorijski trud da se privredno uzdigne kraj, vremenom se izgubio.
U novije vreme imamo paradoks da je svoje zlatne dane Padej dočekao u vreme kada se u Bačku prelazilo skelom ka Adi, a sunovrat svega toga u momentu kada je dobio na tom mestu i most preko Tise ka Adi. Dešava se, kažemo to tako već rutinski...
Padej je ime slovenskog porekla kažu etimolozi. Podvej zapravo. Mesto pod obalom.
Kao takvo spominje se još u trinaestom veku, ali bez nekog većeg značaja.
Neplodna zemlja u okolini naselja koje tadašnja carska administracija označava kao naselje sa srpskim stanovništvom. Mađari se doseljavaju kasnije. Upravo da bi se od neplodne zemlje stvorile plodne ravnice, te time i počinje privredni uspon Padeja.
Dve reke su već bile tu, sada je bio red i na naselja. Srpsko i mađarsko naselje.
Dva Padeja.
I ona dva dvorca.
Manji od njih, Divan, u samom je centru, i sagrađen je na mestu prethodno izgorele palate iz iste porodice Divan, koja je svojevremeno razdvajala mađarski od srpskog Padeja.
Danas je taj dvorac Mesna zajednica, praktično administrativna zgrada, dok je onaj veći, prema Tisi na svega koji kilometar od mesta, privatizovan kao objekat za odmor i izdavanje.
Lepo, ali za iole značajniji turistički uzlet, nažalost ipak nedovoljno.
Ko zna, doduše.
U vremenu kada internet preuzima gotovo sve sfere ekonomije, a posebno marketinga, moguće je i da neki preduzimljivi tim entuzijasta, a potom i profesionalaca učini magiju i zainteresuje širu javnost.
Možda se potom neki preduzimljivi i uporni Padejac doseti i uspe da ubere i neki dinar od tog turizma. Možda se nekako uspe sačuvati i ta preostala polovina stanovništva ovde...i možda nikad više ne bude Padej centar sveta kako su ga zvali...ali možda bude dovoljan i Padejcima i namernicima i turistima jednog dana.
Internet je toliko puta pokazao da može da iznenadi, da iznenađenje kad je internet u pitanju, nikoga više ne iznenađuje.
Ja umem ovoliko. Možda nekome bude značilo makar i da pročita šta o Padeju.
Da čuje za njega.
Dvorci će zauzeti zasebne teme jer pripadaju drugoj rubrici.
Oni koji se dovoljno zainteresuju...možda će i bolje upoznati Padej.
Preko interneta...ili čak putem koji će se zaustaviti na mestu gde bude tabla na kojoj piše Padej.
Danas jedno mesto nastalo od dva.
I dalje na dve reke.
I dalje sa dva dvorca.
Ko zna, doduše.
U vremenu kada internet preuzima gotovo sve sfere ekonomije, a posebno marketinga, moguće je i da neki preduzimljivi tim entuzijasta, a potom i profesionalaca učini magiju i zainteresuje širu javnost.
Možda se potom neki preduzimljivi i uporni Padejac doseti i uspe da ubere i neki dinar od tog turizma. Možda se nekako uspe sačuvati i ta preostala polovina stanovništva ovde...i možda nikad više ne bude Padej centar sveta kako su ga zvali...ali možda bude dovoljan i Padejcima i namernicima i turistima jednog dana.
Internet je toliko puta pokazao da može da iznenadi, da iznenađenje kad je internet u pitanju, nikoga više ne iznenađuje.
Ja umem ovoliko. Možda nekome bude značilo makar i da pročita šta o Padeju.
Da čuje za njega.
Dvorci će zauzeti zasebne teme jer pripadaju drugoj rubrici.
Oni koji se dovoljno zainteresuju...možda će i bolje upoznati Padej.
Preko interneta...ili čak putem koji će se zaustaviti na mestu gde bude tabla na kojoj piše Padej.
Danas jedno mesto nastalo od dva.
I dalje na dve reke.
I dalje sa dva dvorca.
Нема коментара:
Постави коментар