Srem.
Banat.
Bačka...
Kako reče pesma...skoro pa narodna...Tri srca junačka.
I, na jednom od prelaza ta tri dela Vojvodine, smestila se Ada.
Veoma blizu Sente, dovoljno da njihove registarske tablice budu SA.
Pa sad dumaj po glavi šta je to...
Kad ono...Senta - Ada!
No dobro, svakako, na samoj obali Tise, smeštena je i Ada.
Dakako, na desnoj obali...jer, to i jeste suština onih uvodnih rečenica.
Samo jedna reka deli Bačku i Banat.
Ada mu tako i dođe kao nekakav tobožnji graničar.
...nepostojećih granica, svakako...ali ipak...kad se spomene kakvo mesto na levoj obali i dalje...odmah kažu - ma to je tamo, u Banatu...
Kako god nekom zviučala leva ili desna obala...Tisa je Tisa...mirna, široka, za šetnju idealna, za kupanje takođe...opasna, ali i prelepa.
Ađani su to shvatili i prigrabili taj dar.
Današnji Ađani su smestili svoje najlepše upravo na obalu Tise...
Plažu, kamp, sportski centar...šetnju do tamo kroz drvorede visokog dovoljno da pruži ambijent šume.
Istini za volju, i nekadašnji...pa, da kažemo pra-Ađani, smestili su se na tadašnju Adu uživajući zaštitu i potporu moćne reke.
Ada je vremenom iščezla, stopila se sa obalama...naselje se širilo...ali ostalo je ime.
I tako, od praistorije preko Seobe naroda te do srednjevekovnog naselja koje postaje deo Vojne Krajine noseći današnje ime, na području Ade smenjivalo se mnoštvo generacija raznih etničkih grupa i naroda.
Danas, kao da je sve to utkano u jednu harmoniju saživota koja služi na ponos Ađanima.
Arhitektura prelepa.
I zanimljiva.
Veoma zanimljiva...
Čak je i toranj na crkvi jedinstven.
Nešto poput rendgenskog snimka uobičajenih tornjeva.
Bez oplate.
Možda ne najlepši primer arhitekture jer je konkurencija izuzetna, ali svakako najupečatljiviji i jedinstveni detalj.
Prošetati ovom varošicom zaista je nešto što bi trebalo učiniti...za sebe!
Šetnja skromnom promenadicom donosi neki Ađanski šmek pri svakom koraku.
A svaki korak otkriva ponešto novo.
Lepo svakako.
Zanimljivo.
Nesvakidašnje...
Ada je zaista jedan mali plus za namernika.
Bonus u svemu onome čime pokušavamo da kompletiramo svoje unutrašnje, duhovno biće.
I..na bonus se dobije bonus...
Drvoredom, ravno...preko nasipa...
Biciklom, motorom, peške...kolima, ako baš mora..
Ravno na Tisu.
E, to je onda nešto sasvim drugo...
Banat.
Bačka...
Kako reče pesma...skoro pa narodna...Tri srca junačka.
I, na jednom od prelaza ta tri dela Vojvodine, smestila se Ada.
Veoma blizu Sente, dovoljno da njihove registarske tablice budu SA.
Pa sad dumaj po glavi šta je to...
Kad ono...Senta - Ada!
No dobro, svakako, na samoj obali Tise, smeštena je i Ada.
Dakako, na desnoj obali...jer, to i jeste suština onih uvodnih rečenica.
Samo jedna reka deli Bačku i Banat.
Ada mu tako i dođe kao nekakav tobožnji graničar.
...nepostojećih granica, svakako...ali ipak...kad se spomene kakvo mesto na levoj obali i dalje...odmah kažu - ma to je tamo, u Banatu...
Kako god nekom zviučala leva ili desna obala...Tisa je Tisa...mirna, široka, za šetnju idealna, za kupanje takođe...opasna, ali i prelepa.
Ađani su to shvatili i prigrabili taj dar.
Današnji Ađani su smestili svoje najlepše upravo na obalu Tise...
Plažu, kamp, sportski centar...šetnju do tamo kroz drvorede visokog dovoljno da pruži ambijent šume.
Istini za volju, i nekadašnji...pa, da kažemo pra-Ađani, smestili su se na tadašnju Adu uživajući zaštitu i potporu moćne reke.
Ada je vremenom iščezla, stopila se sa obalama...naselje se širilo...ali ostalo je ime.
I tako, od praistorije preko Seobe naroda te do srednjevekovnog naselja koje postaje deo Vojne Krajine noseći današnje ime, na području Ade smenjivalo se mnoštvo generacija raznih etničkih grupa i naroda.
Danas, kao da je sve to utkano u jednu harmoniju saživota koja služi na ponos Ađanima.
Arhitektura prelepa.
I zanimljiva.
Veoma zanimljiva...
Čak je i toranj na crkvi jedinstven.
Nešto poput rendgenskog snimka uobičajenih tornjeva.
Bez oplate.
Možda ne najlepši primer arhitekture jer je konkurencija izuzetna, ali svakako najupečatljiviji i jedinstveni detalj.
Prošetati ovom varošicom zaista je nešto što bi trebalo učiniti...za sebe!
Šetnja skromnom promenadicom donosi neki Ađanski šmek pri svakom koraku.
A svaki korak otkriva ponešto novo.
Lepo svakako.
Zanimljivo.
Nesvakidašnje...
Ada je zaista jedan mali plus za namernika.
Bonus u svemu onome čime pokušavamo da kompletiramo svoje unutrašnje, duhovno biće.
I..na bonus se dobije bonus...
Drvoredom, ravno...preko nasipa...
Biciklom, motorom, peške...kolima, ako baš mora..
Ravno na Tisu.
E, to je onda nešto sasvim drugo...
Нема коментара:
Постави коментар