lancia88: Objektivom po Srbiji - Obedska bara, jedna od najpoznatijih močvarnih tačaka Evrope i sveta, raj za ptice a danas i šire od toga

Nešto kao reč dobrodošlice...

Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.

Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

субота, 30. мај 2020.

Objektivom po Srbiji - Obedska bara, jedna od najpoznatijih močvarnih tačaka Evrope i sveta, raj za ptice a danas i šire od toga

Jelouston u SAD.
Zaštićeno područje.
Priroda ostaje netaknuta, odnosno...veoma kontrolisano dirana.
Devetnaesti vek, a takva ideja.
Zvuči gotovo nerealno.
I daleko, naravno.
Drugi kontinent. Sve je tamo moguće, rekli bismo.
No ipak, kada ideja Jeloustona proslavlja tek dve godine, na Starom kontinentu jedno močvarno područje postaje zaštićeno dobro u smislu carskog lovišta.
Istorijski gledano, možda danas i to zvuči daleko na neki način, no eto...
Na ovaj ili onaj način, priroda ostaje ovde zaštićena već treći vek.
Iz carskog prelazi u kraljevsko...
Potom je sustižu promene ali samo u formalnim oblicima.
Danas je to neko opšte dobro, svakome dostupno.
Ne na drugom kontinentu, ne.
Na svega 65 km od Novog Sada.
Od Beograda na svega...istih 65 km.
Uz Savu.
Kompleks koji nastanjuju brojne životinjske i biljne vrste.
Neke retke, a neke i veoma retke.
Svoj sjaj je svojevremeno ovo područje u izletničkom i turističkom smislu tražilo u motelu sa velikom salom za proslave, te veoma šturim kapacitetima i vizijama ponude obilaska kompleksa močvara i ritova koji su zapravo nosilac unikatnosti područja.
Brojke koje nam govore o nekoliko kanala kojima se područje plavi i odvodnjava prirodnim putem prateći vodostaj Save, upotpunjuju se i brojkama o 50-ak vrsta sisara na ovom području, ali i 16 vrsta riba, te svakako impozantnih 220 vrsta ptica kao i još zanimljivih statističkih kurioziteta.
Ipak, najzanimljiviji od svega su drastično izmenjeni uslovi za konzumaciju sve ove prirode.
Svim čulima, naravno.
Izmene su toliko pozitivne, da je danas gotovo neprepoznatljiv dizajn kompleksa u pravcu upotrebljivosti, komfora i užitka za posetioce.
Savremeni info centar, učionica sa multimedijalnim kapacitetima, te osavremenjene i apsolutno prilagođene današnim zahtevima, sve su to verzije posmatranja kompleksa na svetskom nivou u ovoj branši. Užitak upoznavanja kompleksa se realizuje kroz šetnje uređenim pešačkim stazama, osmatranje sa osmatračnica, plovidbe kompleksom ritova u organizovanoj vožnji brodom ili individualno čamcima na vesla. Naravno, ni izletnički duh nije zapostavljen. Uz stolove na solidno velikoj travnatoj platformi sa izuzetnim pogledom na kompleks, pripremljena su roštiljska ložišta.
Vredi li proveriti ovo?

Jedan apsolutni primer kako treba da izgleda ideja da čovek pozajmi prirodu, neoštećenu je vrati i naknadno joj uzvrati.
Onima koji odluče da posvete ovom komplesu čitav dan, na raspolaganju su stručni vodiči, restoranska ponuda uporedo sa izletničkom, ali i iznajmljivanje bicikala uz koje se mogu obići još neke značajne tačke na obližnjem okolnom području među kojima se može videti i najstarija pravoslavna crkva u Vojvodini, kao i etno kuće i brojne druge zanimljivosti.

Neposredna okolina i više nego zanimljiva.

Na svega par kilometara odavde je i Nautičko selo Biser u Boljevcima, sjajno rešenje za nautičare koji bi privezali čamac i odmorili se ili čak proveli vikend ili godišnji odmor na vodi u komforu daleko većem od njihovog čamca. Naravno, i za sve koji bi došli da samo osete duh boravka na vodi, čak i ako nemaju svoje plovilo.

Bojčinska šuma sa svojim čarima, jedan izazvan spoj prirode i čovekovog upravljanja njome, takođe je argument da se zaputimo u ovom pravcu bez mnogo premišljanja hoćemo li imati dobar provod ili ne.

Za kraj pisanija valja reći ipak dve stvari.
Prva je da je upitno uopšte da li je trebalo pisati ili samo pustiti da slike same za sebe govore.
Druga...da je i dalje svega 65 km za većinu nas udaljena ova mala čarolija koja za podaren joj i posvećen samo jedan dan, uzvraća godinama lepih uspomena i osmeha...