Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

понедељак, 18. мај 2020.

Objektivom po Srbiji - Manastir Novo Hopovo, veličanstveni duhovni dom na obroncima Fruške gore

Despot.
Srednjevekovna vladarska titula na ovim prostorima, uglavnom u srpskim sredinama.
Uglavnom vezana za strogu autokratsku vladavinu.
Ređe se vezuje za epilog u kome se despot odrekne titule i vlasti, te se zamonaši i posveti skromnom monaškom uglavnom duhovnom životu.
Pa ipak, primera ima...a baš je jedan od njih i podigao ovaj manastir u petnaestom veku.
Branković, Despot, ali Đorđe, a ne njegov predak, dosta čuveniji Đurađ.
Upravo je Đorđe postao monaški brat Maksim, a vremenom i arhiepiskopskom titulom ojačao vlastito zanimljivo i bogato zaveštanje.
Od Despota do arhiepiskopa, ali i ktitora brojnih manastira, put je koji je prešao osnivač manastira Novo Hopovo.
Opismenjavanje naroda, uključiv čak i ljude koji su iz Beograda dolazili da uče da čitaju i pišu, značajna je uloga ovog zdanja tokom vekova.
Neke tri godine kao monah je ovde proveo i Dositej Obradović.
Prepisivane knjige, širena vera ali i kulturno nasleđe pored elementarne pismenosti.
Veliki zadaci uglavnom uspešno izvršeni su odlika ovog manastira.
Konačno, manastir je i rušen i obnavljan više puta.
Dozidan mu je konak, nova crkva zamenila je staru.
Manastir je živeo...
Postao je ženski manastir posle Prvog svetskog rata.
Danas je ponovo muški.
Ne smeta nimalo...ni jedno, ni drugo.
Prelep je.
Sliku upotpunjuje i svakodnevni dolazak ljudi sa balonima da zagrabe vodu sa manastirske česme.
Onu kompletnu sliku...



Snažan utisak pri prilasku.
Pogled se otima pravo na veliki žuti konak nad kojim se izvija dominatna kontura zvonika.
Sledeći utisak je red.
Mir i tišina manastira naglašeni kroz nekakav sklad i red na svakom koraku.
Na parkingu.
Na prilazu.
Na ulazu.
Čovek i ne primeti kada je počeo da šapuće...






















Нема коментара:

Постави коментар