Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 07. август 2019.

Objektivom van Srbije - Kruče, tiha i romantična uvala sa bezbroj neispričanih i ispričanih priča

Nekada beše samo uvala.
Sigurno je tako bilo...
Potom je verovatno neko sedeo u njoj, neko se sunčao, neko i kupao.
Neko je poželeo da tu i prenoći tada.
U nekakvom zidanom objektu, kući. Vikendici.
Naravno, u Antičko doba...
Vile i letnjikovci bogatog ulcinjskog plemstva otkriveni su u novije vreme, te nazvani Villa rustica.
Danas oni još uvek čekaju da ispričaju svoju priču.
Čekaju da njihove tajne budu otkrivene.
Hoće li te tajne upotpuniti ili potpuno razrušiti priču o Kručama kao Starom Ulcinju, videće se tek.
Uglavnom, ova uvala nedaleko od Ulcinja, krije zasad pregršt neispisanih istorijskih stranica.
Danas ona piše neku novu istoriju, kleše neke nove stranice na svojim prastarim stenama na kojima je nekada verovatno bila utvrda osmatračnica za odbranu Ulcinja.
Iako je neke od starih stranica verovatno progutalo i more u zemljotresu tokom prvog veka pre Naše ere, nove stranice se pišu na ruskom i zadiru hrabro u isto to more svojim novim, armiranim zidovima prisvajajući to more samo za sebe.
Ne, nije to baš lepo, ali ova uvala koju neki smatraju i delom Utjehe, izdašna je prirodom i lepotom i ima je za sve još uvek dovoljno.
Romantični talasi na šljunčanoj obali izmešanoj sa peskom...
Moguće da su romantičniji samo galebovi koji ponekad osiono pokazuju ko je pravi gospodar ovog zatona...ili možda poneki fantastičan zalazak sunca...
Ne znam.
Koliko god da je nešto možda najromantičnije, Kruče su svakako prepune neke svoje romantične atmosfere u kojoj su moguće i savršene priče, bez gužve, na osami, u zagrljaju...
I tako je sve dok ne bude gužve...čim se stvori gužva, stvari umeju da se promene.
Srećom, u Kručama još uvek nema prevelike gužve osim ponekad.
Kažu oni koji vole Kruče neizmerno, da gužve nastanu posle prvog...nekog prvog...


Iznad samog naselja nadvio se progres...civilacijski napredak u vidu seta vetrenjača u vetroparku koji uzrokuje neku buku na koju kruče nisu navikle.
Navići će se, da...trebaće vremena, ali za sada je to praktično jedini znak da je narušeno ono nešto što još samo retka mesta poput Kruča imaju.
I...da, ruski građevinski zahvati sa obuhvatom i samog mora.
Pa ipak, ne treba odustajati...nikako.
Lepo je.
Veoma lepo.
Tiho.
Jednostavno za poželeti, barem jednom u životu.









































Нема коментара:

Постави коментар