Reka Bosna...usred Bosne...da, tu je etimologija imena jasna.
I kad ta reka savije oko jedne goleme litice, obgrli je svojim tokom i ukrasi...dobijemo novu etimološku zagonetku.
Vranduk.
Zagonetka i nije preteška, izvedena je od reči branduk, braniti...
Naravno, u potpunosti pristaje jednoj od teže borbom osvojivih utvrda na ovim prostorima.
Opsada, dakako, je jedna sasvim drugačija priča.
Uprkos tome, danas je ovo jedna riznica istorije, na istom svom predivnom mestu, tek nekih dvadesetak kilometara od Zenice.
Riznica čija priča počinje još u Srednjem veku, a prvi pisani pomeni se nalaze s početka petnaestog veka. Žalba...taj dokument u kome se prvobitno pominje je žalba na postupke vojnika iz spleta utvrđenih objekata kasnije objedinjenih u samu tvrđavu kakvu danas vidimo.
Turci je preuzimaju od bosanskih kraljeva u svojim pohodima u drugoj polovini petnaestog veka, dodatno utvrđuju i koriste je pretežno kao političku kaznionicu i mučilište.
Grade i za to vreme uobičajenu, tvrđavsku džamiju uz nju, ali sa česmom, što nije bilo uobičajeno.
Kapija Bosne.
Još jedan naziv...koji u narodu verovatno crpi svoj nastanak iz legende po kojoj je to jedino neosvojeno utvrđenje u pohodu Eugena Savojskog kojim je u semnaestom veku opustošio sve turske fortifikacije u Bosni.
Vranduk je jedini zaobišao.
Nije se odlučio na toliki rizik.
Zatim utvrđenje dva veka kasnije preuzima Austrougarska posada koja ga poslednja i napušta kao utvrdu sa borbenom namenom.
Konačno, a ja bih se usudio reći i najlepše preuzimanje, napravio je Muzej koji je koristi, ali i predstavlja u najboljem svetlu.
Iskoristivši mogućnosti evropskog finansiranja, vredni zaposleni su učinili, a i nastavljaju da čine ovu tvrđavu izuzetnim spomenikom, podsetnikom, ali i prikazom jednog doba.
Doba mača, časti i zastave.
Doba viteštva i bosanskih kraljeva...
Ispričasmo se ova znamenita starina i ja...kad odozgo neko viče - ma on je gluv, ne čuje ništa
Ne verujem da nije čuo ništa...nekako smo ipak pričali...možda ne čuje druge.
Možda čuje samo putnika namernika...
I kad ta reka savije oko jedne goleme litice, obgrli je svojim tokom i ukrasi...dobijemo novu etimološku zagonetku.
Vranduk.
Zagonetka i nije preteška, izvedena je od reči branduk, braniti...
Naravno, u potpunosti pristaje jednoj od teže borbom osvojivih utvrda na ovim prostorima.
Opsada, dakako, je jedna sasvim drugačija priča.
Uprkos tome, danas je ovo jedna riznica istorije, na istom svom predivnom mestu, tek nekih dvadesetak kilometara od Zenice.
Riznica čija priča počinje još u Srednjem veku, a prvi pisani pomeni se nalaze s početka petnaestog veka. Žalba...taj dokument u kome se prvobitno pominje je žalba na postupke vojnika iz spleta utvrđenih objekata kasnije objedinjenih u samu tvrđavu kakvu danas vidimo.
Turci je preuzimaju od bosanskih kraljeva u svojim pohodima u drugoj polovini petnaestog veka, dodatno utvrđuju i koriste je pretežno kao političku kaznionicu i mučilište.
Grade i za to vreme uobičajenu, tvrđavsku džamiju uz nju, ali sa česmom, što nije bilo uobičajeno.
Kapija Bosne.
Još jedan naziv...koji u narodu verovatno crpi svoj nastanak iz legende po kojoj je to jedino neosvojeno utvrđenje u pohodu Eugena Savojskog kojim je u semnaestom veku opustošio sve turske fortifikacije u Bosni.
Vranduk je jedini zaobišao.
Nije se odlučio na toliki rizik.
Zatim utvrđenje dva veka kasnije preuzima Austrougarska posada koja ga poslednja i napušta kao utvrdu sa borbenom namenom.
Konačno, a ja bih se usudio reći i najlepše preuzimanje, napravio je Muzej koji je koristi, ali i predstavlja u najboljem svetlu.
Iskoristivši mogućnosti evropskog finansiranja, vredni zaposleni su učinili, a i nastavljaju da čine ovu tvrđavu izuzetnim spomenikom, podsetnikom, ali i prikazom jednog doba.
Doba mača, časti i zastave.
Doba viteštva i bosanskih kraljeva...
Ispričasmo se ova znamenita starina i ja...kad odozgo neko viče - ma on je gluv, ne čuje ništa
Ne verujem da nije čuo ništa...nekako smo ipak pričali...možda ne čuje druge.
Možda čuje samo putnika namernika...
Нема коментара:
Постави коментар