Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 20. април 2015.

Objektivom van Srbije - Biokovo, planina nadvijena nad samim Jadranom

More uglavnom, a i gotovo uvek podrazumeva vodu, plaže, talase razbijene o hridi, ostrva, galebove, sunce, barke...
Retko je pomisliti na planinu kada se pomene more.
Naravno, to je nešto sasvim normalno.
Pa ipak, postoje neke obale, neka mesta, neki gradovi, neki izlasci sunca i neki nezaboravni pejzaži koji apsolutno ne bi prošli takvi kakvi jesu da im scenografiju nije upotpunila planina.
I to ne bilo kakva planina, već planina koja se nadvila nad samim morem!
Biokovo ne spada među najviše planine ni sadašnje države, a još manje one nekadašnje, dosta veće i planinskim vrhovima bogatije.
I to mu ne smeta nimalo da ponese titulu planine sa najvišim vrhom na kome su stajali repetitori u nekadašnjoj državi.


Dva, tačnije tri vrha figurišu, i to je još jedan kuriozitet obzirom da je jedan manje poznat ali nazivom sličan nekada najvišem vrhu bivše države, dok su druga dva poznatija, ali i intrigantnija. Naime, najviši vrh, Sveti Jure sa svojih gotovo 1800 metara visine ne vidi se sa primorja, ali se sa njega vide sva srednjedalmatinska ostrva kad je vedro, a nije mala stvar pogledati odozgo na Brač, Hvar ili Korčulu jer dah lako enstane u trenutku od prizora koji puca.
Niži od njega je Vošac, i on je taj koji se vidi sa primorja, i taj koji zapravo u očima večine posmatrača predstavlja najviši vrh Biokova.
Pogled sa Vošca je nešto nezaboravno.
Pored Makarske za koju se ne zna je li lepši pogled danju ili noću, vidi se i čitava njena Rivijera koju sama planina nadvisuje čitavim njenim prostranstvom, pa je tako moguće baciti i nesvakidašnji pogled na Tučepe, Krvavicu, Brela ili Podgoru.

Biokovo je park prirode čime je i institucionalno zbrinuta oblast i prelep izlet lako pretvara u jedinstveno iskustvo koje mogu poremetiti samo ponekad i avanturistička mimoilaženja vozila na putu koji je dobar ali relativno uzan, te ume da izazove čak i poneku psovku na mnoštvu jezika koji se svakodnevno mogu čuti jer iyuyetno velik broj turista poseti planinu tokom sezone.



Pogled sa Svetog Jure ka Vrgorcu.


Crkvica kao jedna od atrakcija u neočekivanom tibetanskom duhovnom maniru na gotovo dva kilometra nad morem.








Pogled na Rivijeru puca u pauzama između niskoletećih i brzoletećih belih oblaka :)



 Za razliku od Svetog Jure, Vošac zahteva bolju fizičku spremu jer se na gotovo pola sata do vrha ostavljaju vozila i kreće u potpuno naturalni uspon.



Pogled ka parkingu sa negde oko polovine pešačkog uspona.


I konačno, planinarski dom, osveženje, kafica predah i fantastična nagrada.



A evo i nagrade.






Hvar, Pelješac i Korčula.



I Brač, naravno...














Malo panoramskih pogleda sa oba vrha.






2 коментара:

  1. Eh,fantasticne fotografije,a tek izbor teme...

    ОдговориИзбриши
  2. Uh, pogled je nesto sto ipak ne moze da docara fotografija, pogled je nagrada za penjanje, prava nagrada...

    ОдговориИзбриши