Objektivom van Srbije - Biokovo, planina nadvijena nad samim Jadranom

Kada kažemo more, uglavnom, a i gotovo uvek podrazumevamo vodu, plaže, talase razbijene o hridi, ostrva, galebove, sunce, barke...
Retkost je pomisliti na planinu kada se pomene more.
Naravno, to je nešto sasvim normalno.
Pa ipak, postoje neke obale, neka mesta, neki gradovi, neki izlasci sunca i neki nezaboravni pejzaži koji apsolutno ne bi prošli takvi kakvi jesu da im scenografiju nije upotpunila planina.
I to ne bilo kakva planina, već planina koja se nadvila nad samim morem!

Jedna planina dominira nad Srednjom Dalmacijom i upravo zatvara tu savršenu sliku mora širu od svih onih plaža i talasa na koje prvo pomišljamo.
Biokovo ne spada među najviše planine ni sadašnje države, a još manje one nekadašnje, dosta veće i planinskim vrhovima bogatije.
I to mu ne smeta nimalo da ponese titulu planine sa najvišim vrhom na kome su stajali repetitori u nekadašnjoj državi.

Da, zanimljivo je da se na većim visinama nisu postavljali repetitori.

Ipak, na tim visinama je itekako živo, što od flore i faune, a što od turista ili naprosto zaljubljenika u prirodu a posebno u Biokovo.

Dva, tačnije tri vrha figurišu, i to je još jedan kuriozitet obzirom da je jedan manje poznat ali nazivom sličan nekada najvišem vrhu bivše države, dok su druga dva poznatija, ali i intrigantnija. 

Naime, najviši vrh, Sveti Jure sa svojih gotovo 1800 metara visine ne vidi se sa primorja, ali se sa njega vide sva srednjedalmatinska ostrva kad je vedro, a nije mala stvar pogledati odozgo na Brač, Hvar ili Korčulu jer dah lako nestane u trenutku od prizora koji puca.

Ostrva koja se pomaljaju između oblaka koji se brzo smenjuju između planine i njih, odaju utisak onih mističnih scena iz filmova u kojima fabula radnje taman stiže u neki sakriveni i paralelni svet.
Niži od njega je Vošac, i on je taj koji se vidi sa primorja, i taj koji zapravo u očima većine posmatrača predstavlja najviši vrh Biokova.
Pogled sa Vošca je nešto nezaboravno.
Pored Makarske za koju se ne zna je li lepši pogled danju ili noću, vidi se i čitava njena Rivijera koju sama planina nadvisuje čitavim njenim prostranstvom, pa je tako moguće baciti i nesvakidašnji pogled na Tučepe, Krvavicu, Brela ili Podgoru.

Biokovo je park prirode čime je i institucionalno zbrinuta oblast i prelep izlet lako pretvara u jedinstveno iskustvo koje mogu poremetiti samo ponekad i avanturistička mimoilaženja vozila na putu koji je dobar ali relativno uzan, te ume da izazove čak i poneku psovku na mnoštvu jezika koji se svakodnevno mogu čuti jer iyuyetno velik broj turista poseti planinu tokom sezone.

Pogled sa Svetog Jure ka Vrgorcu.

Crkvica kao jedna od atrakcija u neočekivanom tibetanskom duhovnom maniru na gotovo dva kilometra nad morem.

Pogled na Rivijeru puca u pauzama između niskoletećih i brzoletećih belih oblaka :)

 Za razliku od Svetog Jure, Vošac zahteva bolju fizičku spremu jer se na gotovo pola sata do vrha ostavljaju vozila i kreće u potpuno naturalni uspon.

Pogled ka parkingu sa negde oko polovine pešačkog uspona.

I konačno, planinarski dom, osveženje, kafica predah i fantastična nagrada.

A evo i nagrade.

Hvar, Pelješac i Korčula.

I Brač, naravno...

Malo panoramskih pogleda sa oba vrha.