Danas se ne zna otkud ime Počitelj, i pretpostavlja se samo kako je nekada u Srednjem veku neko nadenuo ovakav naziv tada veoma važnom trgovačkom mestu.
Vreme je pokazalo da se čak pogrešno i mislilo da je nekada ovde postojalo i brodogradilište.
Pa opet, sve to nimalo ne umanjuje prizor koji namernika svakodnevno čeka tamo, na ulazu u dolinu donje Neretve, nedaleko od Čapljine i greška je ne zaustaviti se ovde.
Zastati, zažmuriti, udahnuti duboko i omirisati punim plućima deo istorije o kome priča Počitelj.
Ono što ne može da se sakrije jeste huk Neretve koja nedaleko od Počitelja svojom karakterističnom i čuvenom zelenom bojom zaokružuje scenografiju za ovaj kratak put kroz vreme. Upravo uz takvu scenografiju sasvim je drugačije moguće videti medresu, haman, sahat kulu, zidine u više nivoa, han, džamiju i kaldrmu koja nas vodi kroz kompleks. Oh, naravno, moguće je i prenoćiti baš tu, osveđiti se, pojesti neki od domaćih specijaliteta ili samo kupiti neki od suvenira koje nudi nekoliko lokalnih prodavaca na svojim tezgama, ali ipak...slike koje se urežu kada se svrati u Počitelj teško da pripadaju trpezi ili magnetu na frižideru, ostaju negde dublje sačuvane, i svremena na vreme isplivaju nenadano kada im se čovek najmanje nada, izmame poneki lagani zadovoljni osmeh i ponovo se povuku negde u nas ostavljajući nas svakodnevnom ritmu.
Vreme je pokazalo da se čak pogrešno i mislilo da je nekada ovde postojalo i brodogradilište.
Pa opet, sve to nimalo ne umanjuje prizor koji namernika svakodnevno čeka tamo, na ulazu u dolinu donje Neretve, nedaleko od Čapljine i greška je ne zaustaviti se ovde.
Zastati, zažmuriti, udahnuti duboko i omirisati punim plućima deo istorije o kome priča Počitelj.
Ono što ne može da se sakrije jeste huk Neretve koja nedaleko od Počitelja svojom karakterističnom i čuvenom zelenom bojom zaokružuje scenografiju za ovaj kratak put kroz vreme. Upravo uz takvu scenografiju sasvim je drugačije moguće videti medresu, haman, sahat kulu, zidine u više nivoa, han, džamiju i kaldrmu koja nas vodi kroz kompleks. Oh, naravno, moguće je i prenoćiti baš tu, osveđiti se, pojesti neki od domaćih specijaliteta ili samo kupiti neki od suvenira koje nudi nekoliko lokalnih prodavaca na svojim tezgama, ali ipak...slike koje se urežu kada se svrati u Počitelj teško da pripadaju trpezi ili magnetu na frižideru, ostaju negde dublje sačuvane, i svremena na vreme isplivaju nenadano kada im se čovek najmanje nada, izmame poneki lagani zadovoljni osmeh i ponovo se povuku negde u nas ostavljajući nas svakodnevnom ritmu.
Нема коментара:
Постави коментар