Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 25. април 2015.

Utvrđeni Balkan - Počitelj i srednjevekovne zidine ogledane u Neretvi i iščupane od zaborava

Danas se ne zna otkud ime Počitelj, i pretpostavlja se samo kako je nekada u Srednjem veku neko nadenuo ovakav naziv tada veoma važnom trgovačkom mestu.
Vreme je pokazalo da se čak pogrešno i mislilo da je nekada ovde postojalo i brodogradilište.
Pa opet, sve to nimalo ne umanjuje prizor koji namernika svakodnevno čeka tamo, na ulazu u dolinu donje Neretve, nedaleko od Čapljine i greška je ne zaustaviti se ovde.
Zastati, zažmuriti, udahnuti duboko i omirisati punim plućima deo istorije o kome priča Počitelj.


Ono što ne može da se sakrije jeste huk Neretve koja nedaleko od Počitelja svojom karakterističnom i čuvenom zelenom bojom zaokružuje scenografiju za ovaj kratak put kroz vreme. Upravo uz takvu scenografiju sasvim je drugačije moguće videti medresu, haman, sahat kulu, zidine u više nivoa, han, džamiju i kaldrmu koja nas vodi kroz kompleks. Oh, naravno, moguće je i prenoćiti baš tu, osveđiti se, pojesti neki od domaćih specijaliteta ili samo kupiti neki od suvenira koje nudi nekoliko lokalnih prodavaca na svojim tezgama, ali ipak...slike koje se urežu kada se svrati u Počitelj teško da pripadaju trpezi ili magnetu na frižideru, ostaju negde dublje sačuvane, i svremena na vreme isplivaju nenadano kada im se čovek najmanje nada, izmame poneki lagani zadovoljni osmeh i ponovo se povuku negde u nas ostavljajući nas svakodnevnom ritmu.
































Нема коментара:

Постави коментар