Na svega četiri kilometra od Makarske, putem ka Splitu, smestilo se malo, nekada ribarsko mesto Krvavica. Težak hleb sa sedam kora i trend migracija ka većim mestima, vremenom su ionako maleno mesto lagano iz ribarskog, prevodili u turističke vode. Tako je i nekadašnja JNA izgradila na ovom mestu svoje letovalište sa karakterističnim kružnim oblikom, i definitivno udahnula novi duh mestu koje je pretilo da padne u zaborav u potpunosti.
Turistička priča je bila pogodak i mesto se održalo dovoljno dugo da neko uoči potencijale za jednu širu, i po mnogim kriterijumima vrhunsku sliku.
Ovu sliku.
Imati privilegiju i danas videti kako izgleda marina sa svojim pratećim sadržajima, sasvim sigurno je nešto što ima cenu. Sračunati cenu puta, smeštaja i svega ostalog, definitivno jeste cena te privilegije.
Međutim, imati privilegiju i videti sve to na početku negde, skakati sa ribarskog mola, lomatati se po na momente i neprijatno krupnom ali ipak oblom kamenju, paziti da se ne stane na ježa koji se perfektno vidi kroz kristalno čisto more, a onda videti ono što se danas može videti na istom mestu, e to je ona privilegija koja nema cenu.
Definitivno ta privilegija.
Prošetati se možemo danas i kroz ove fotografije, ali samo oni retko privilegovani mogu da tu šetnju obogate slikama koje nisu na ovim stranicama, već negde u sebi, duboko, u onim odajama sećanja koje se retko pohode, a za to im treba baš jedan ovakav poriv. Ja sam u sebi odmah našao te odaje, slike su same navrle i kompletirale savršen mozaik sa ovim fotografijama.
Napušteno i zapušteno odmaralište nekadašnje JNA čeka i verovatno se više i ne nada nekim boljim vremenima, ali ume da probudi uspomene, itekako...
Mol sa koga i danas neki dečaci skaču, pokazuju mišiće, umešnost, odrastaju...
I konačno, Njeno Veličanstvo Marina Ramova Krvavica.
I nova plaža za goste Marine...
Koji je najinteresantniji sto u ovom restoranu? :)
A jedan panoramski prikaz bi mogao ovako izgledati:
Turistička priča je bila pogodak i mesto se održalo dovoljno dugo da neko uoči potencijale za jednu širu, i po mnogim kriterijumima vrhunsku sliku.
Ovu sliku.
Imati privilegiju i danas videti kako izgleda marina sa svojim pratećim sadržajima, sasvim sigurno je nešto što ima cenu. Sračunati cenu puta, smeštaja i svega ostalog, definitivno jeste cena te privilegije.
Međutim, imati privilegiju i videti sve to na početku negde, skakati sa ribarskog mola, lomatati se po na momente i neprijatno krupnom ali ipak oblom kamenju, paziti da se ne stane na ježa koji se perfektno vidi kroz kristalno čisto more, a onda videti ono što se danas može videti na istom mestu, e to je ona privilegija koja nema cenu.
Definitivno ta privilegija.
Prošetati se možemo danas i kroz ove fotografije, ali samo oni retko privilegovani mogu da tu šetnju obogate slikama koje nisu na ovim stranicama, već negde u sebi, duboko, u onim odajama sećanja koje se retko pohode, a za to im treba baš jedan ovakav poriv. Ja sam u sebi odmah našao te odaje, slike su same navrle i kompletirale savršen mozaik sa ovim fotografijama.
Napušteno i zapušteno odmaralište nekadašnje JNA čeka i verovatno se više i ne nada nekim boljim vremenima, ali ume da probudi uspomene, itekako...
Mol sa koga i danas neki dečaci skaču, pokazuju mišiće, umešnost, odrastaju...
I konačno, Njeno Veličanstvo Marina Ramova Krvavica.
I nova plaža za goste Marine...
Koji je najinteresantniji sto u ovom restoranu? :)
A jedan panoramski prikaz bi mogao ovako izgledati:
Нема коментара:
Постави коментар