Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 07. мај 2015.

Objektivom van Srbije - Krvavica, od gotovo zaboravljenog ribarskog mesta do savremene marine za jahte Ramova Krvavica

Na svega četiri kilometra od Makarske, putem ka Splitu, smestilo se malo, nekada ribarsko mesto Krvavica. Težak hleb sa sedam kora i trend migracija ka većim mestima, vremenom su ionako maleno mesto lagano iz ribarskog, prevodili u turističke vode. Tako je i nekadašnja JNA izgradila na ovom mestu svoje letovalište sa karakterističnim kružnim oblikom, i definitivno udahnula novi duh mestu koje je pretilo da padne u zaborav u potpunosti.
Turistička priča je bila pogodak i mesto se održalo dovoljno dugo da neko uoči potencijale za jednu širu, i po mnogim kriterijumima vrhunsku sliku.
Ovu sliku.


Imati privilegiju i danas videti kako izgleda marina sa svojim pratećim sadržajima, sasvim sigurno je nešto što ima cenu. Sračunati cenu puta, smeštaja i svega ostalog, definitivno jeste cena te privilegije.
Međutim, imati privilegiju i videti sve to na početku negde, skakati sa ribarskog mola, lomatati se po na momente i neprijatno krupnom ali ipak oblom kamenju, paziti da se ne stane na ježa koji se perfektno vidi kroz kristalno čisto more, a onda videti ono što se danas može videti na istom mestu, e to je ona privilegija koja nema cenu.
Definitivno ta privilegija.

Prošetati se možemo danas i kroz ove fotografije, ali samo oni retko privilegovani mogu da tu šetnju obogate slikama koje nisu na ovim stranicama, već negde u sebi, duboko, u onim odajama sećanja koje se retko pohode, a za to im treba baš jedan ovakav poriv. Ja sam u sebi odmah našao te odaje, slike su same navrle i kompletirale savršen mozaik sa ovim fotografijama.



Napušteno i zapušteno odmaralište nekadašnje JNA čeka i verovatno se više i ne nada nekim boljim vremenima, ali ume da probudi uspomene, itekako...





Mol sa koga i danas neki dečaci skaču, pokazuju mišiće, umešnost, odrastaju...




I konačno, Njeno Veličanstvo Marina Ramova Krvavica.









I nova plaža za goste Marine...

















Koji je najinteresantniji sto u ovom restoranu? :)








A jedan panoramski prikaz bi mogao ovako izgledati:


Нема коментара:

Постави коментар