Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 13. јул 2014.

Objektivom van Srbije - Veličanstven pogled na Skradin, Krku i Prokljansko jezero, Vidikovac Gospa od puta

Autoput je sjajna stvar, ali ima i nekih ograničenja. Recimo, uglavnom ono što se dobije stajanjem na jednoj strani autoputa, propušta se ukoliko se stane sa pogrešne strane, jer...prelaska nema.
Srećom, postoje pejzaži i pogledi koji se ne bi smeli propuštati samo zbog pogrešne strane i pogrešnog pravca kojim smo naišli. Jedan takav primer se nalazi i na novom autoputu kroz Dalmatinsku Zagoru, upravo na mestu gde put prelazi preko Krke, a pruža pogled na Skradin sa jedne strane, i Prokljansko jezero sa druge strane. Fantastično, zaista fantastično. Podyemni prola ispod autoputa kojim se peške, ali po potrebi i vozilom može proći sa jedne strane na drugu, garantuju potpuni ugođaj i nepodeljeno uživanje u lepoti pogleda koji puca pod nama daleko, negde baš daleko nagoveštavajući još neke skrivene sjajne predele.


A u dajini Skradinski Buk, Slapovi Krke, Nacionalni park Krka u svojoj punoj lepoti.Skradin u nekoj mešavini drčnog i skromnog poput jedne otmene, vremenom neiymenjene marine ya brojne jahte i jedrilice, nudi svoje slabašnim suncem obasjano lice, i naprosto mami posmatrača da prošeta kaldrmom i uličicama koje kao da samo njega lekaju.
Na drugoj strani jezero sa iuzmešanom slanom i slatkom vodom, drugo po veličini u Hrvatskoj, koje završava u Šibenskom kanalu i dalje u Jadranu...uspomene naviru, užitak u momentu je nešto što se ne može potpuno ni opisati, a kamoli nadoknaditi bilo čime. Zamišljam na momenat šta bi bilo da nisam ovde zastao, stresem se od te grozne pomisli, zažmurim, otvorim ponovo oči, i sve je i dalje tu. Sjajno, čarolija se nastavlja...





















Нема коментара:

Постави коментар