Za Bar sam po prvi put čuo zbog zemljotresa u Crnoj Gori, ali i tek probijene pruge koja ga je povezala sa Beogradom. Veliki poduhvat, danas, jasno je, apsolutno neponovljiv za nas, ma kako s vremena na vreme ta kvalifikacija zvučala groteskno u eri moćnih nemačkih, francuskih ili japanskih munja koje lebde nad šinama neopisivim brzinama. Tako mi se urezao u sećanje, i moja prva poseta Baru samo je dublje uklesala sliku jednog lučkog, tranzitnog grada bez duše...nekakvog - novog grada.
Odživeti deo života u Baru, pa makar i kraći, znači spoznati sva njegova lica, ili je takav boravak čist gubitak tog dela života. Ja tako gledam na stvari. Pa, tako sam i otkrio nešto apsolutno vredno slikanja i pamćenja, a to je ona duša grada koju ispočetka nisam video. To je Stari Bar, varoš ispod tvrđave. Na slikama koje slede, možemo se malo prošetati najživopisnijim delom Bara.
Ne, definitivno nije najzgodnije za šetnju odabrati glatku betonsku, kamenu i kaldrmisanu ulicu kakva nas vodi kroz Stari Bar, i sasvim je sigurno da ni štikle neće biti faktor uživanja u toj šetnji, ali se tu spisak onoga što bi nas možda i odbilo, završava. Dakle, espadrile, patike ili sandale bez štikle, i uživanje može da počne. Sve ostalo samo može da nas privuče, pošli mi sa namerom da jedemo, popijemo nešto, kupimo kakav suvenir, ili samo samo prošetamo do Tvrđave ili kroz nju...ili sve to zajedno.
Iii...da samo malo zavirimo u Tvrđavu, a u nekom drugom članku ćemo je i detaljno obići, obećavam :)
Odživeti deo života u Baru, pa makar i kraći, znači spoznati sva njegova lica, ili je takav boravak čist gubitak tog dela života. Ja tako gledam na stvari. Pa, tako sam i otkrio nešto apsolutno vredno slikanja i pamćenja, a to je ona duša grada koju ispočetka nisam video. To je Stari Bar, varoš ispod tvrđave. Na slikama koje slede, možemo se malo prošetati najživopisnijim delom Bara.
Ne, definitivno nije najzgodnije za šetnju odabrati glatku betonsku, kamenu i kaldrmisanu ulicu kakva nas vodi kroz Stari Bar, i sasvim je sigurno da ni štikle neće biti faktor uživanja u toj šetnji, ali se tu spisak onoga što bi nas možda i odbilo, završava. Dakle, espadrile, patike ili sandale bez štikle, i uživanje može da počne. Sve ostalo samo može da nas privuče, pošli mi sa namerom da jedemo, popijemo nešto, kupimo kakav suvenir, ili samo samo prošetamo do Tvrđave ili kroz nju...ili sve to zajedno.
Iii...da samo malo zavirimo u Tvrđavu, a u nekom drugom članku ćemo je i detaljno obići, obećavam :)
Нема коментара:
Постави коментар