Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 08. август 2012.

Objektivom po Srbiji - Jezero Trešnja, poput višnje na šlagu, jezerce usred brda...

U blizini Sopota, negde između Avale i Kosmaja, smestilo se jedno vikend naselje, jedno brdo i jedno jezero. Sve troje dele ime - Trešnja. Najlepši utisak mnogih priča uglavnom bude skriven u momentu kada one izniknu pred nama, kada se odjednom pojave iz brda, neočekivano, i puknu u svoj svojoj veličini. Jezero na Trešnji, ili naprosto Jezerce Trešnja, nije tipičan primer takvog najlepšeg utiska, iako apsolutno pripada kategoriji mesta koja svoj najsnažniji utisak duguju upravo trenutku kada ih prvi put ugledamo.
U čemu je stvar?
Pa u tome da se sa glavnog puta počinjemo duuugo spuštati i naprosto posle toliko spuštanja valjda i prestanemo da očekujemo - jezero. Iz sve one šume koja nas okružuje na tom podužem spustu, najednom se stvro jezerce sa sve svojim mostom kao svojevrsnim zaštitnim znakom. Ruku na srce, zaštitnih znakova ovog mesta ima više, ali neki su danas samo sećanja vezana za noćne intimne vožnje, dok su neka i - izgorela. Kakogod, sjajno provedeno popodne ili čak čitav dan za svakoga ko se odluči da pohodi ovo mesto.



Nekada je neposredno uz jezero postojao objekat za odmor motelskog tipa koji je pripadao Skupštini Beograda, ali se na neki, za mene čudan i nepoznat način, izgleda našao u vlasništvu Robnih kuća, odnosno njihovog novog vlasnika. Nebitno, kažu da je ovaj objekat gadno popljačkan tokom bombardovanja 99-e, a zatim ga je progutao i požar, te je danas to nešto sasvim drugačije od onoga kako je izgledalo, kako je zamišljeno i onoga što je nosilo celokupnu razvojnu priču ovog jezerceta.
Pecaroši se hvale ribom u jezeru, švaleri istom pored jezera, neki pamte ovo jezero po sceni iz kultnog filma "Maratonci trče počasni krug" u kojoj sav zadihan Bora Todorović diže glavu sa ne manje zadihane Seke Sabljić i obraća se zbunjenom Bogdanu Dikliću sa rečima - I ti ćeš ovo da radiš kume...samo sutra.
Roštilj, stolice za izležavanje, dušeci i čamci na naduvavanje uz mnoštvo kupača govore i o nečem sasvim drugom, a da je moguće sve to pomiriti na jednom tako malom, ali prelepom mestu, može se videti i sa nekih od slika, ali...kako ja volim da kažem - fotografija ponešto učini i lepšim, ali sasvim sigurno da dosta često nikako ne može nadoknaditi ugođaj koji se ima samo na licu mesta. E, ovo je baš jedno od tih mesta.




























2 коментара:

  1. Slike su prelepe šteta što se ne ulaže u takav dragulj

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala za pohvalu za slike, a nažalost se potpuno slažemo oko ulaganja, a naročito oko dragulja...

      Избриши