Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 01. мај 2012.

Fokus na događaju - Beogradski Dečiji maraton, devetnaesti po redu

Pojmovi po kojima se sećam: Dečiji maraton, Smoki, dečiji sport, Vrt dobre nade, Beogradski maraton, slonara...

Kao uvertira velikom, čuvenom beogradskom maratonu, "predgrupa" je godinama bio Dečiji maraton, veliki sportski događaj za decu predškolskog uzrasta. Ova uvertira u glavni događaj imala je uvek za svrhu pored same motivacije dece u ovom uzrastu da trče i bave se sportom, i ulogu podgrevanja sportske atmosfere, baš onako kako to i sleduje jednom malom i jednom velikom događaju.
Ipak, mali događaj je prošle godine postao punoletan i proslavio svoje punoletstvo u svojoj standardnoj ulozi, dok je ove godine, valjda kao punoletni događaj, imao čast da atmosferu za njega zagreje onaj veliki, Beogradski maraton :)


U svakom slučaju, prelepo vreme, puna verzija prolećnog dana, i to onog zrelog proleća sa stamenim prizvukom neumitnog dolaska leta, kreiralo je scenografiju za ovaj subotnji sportski miting. Mesto dešavanja je standardno ponovo bio Vrt Dobre nade, odnosno staza oko popupalrne "slonare" na kojoj se takmičilo više desetina devojčica i dečaka u čak 12 kvalifikacionih grupa. Dugo se čekalo na ulazak, i publike i učesnika je bilo u zavidnom broju. Naravno, u zavidnom broju je bilo i organizatora, sudija, novinara, redara, vaspitača i promotera. A promoteri, sve sami olimpijci. Sa osmehom na usnama, gledali su i bodrili možda neke buduće olimpijce. Sjajna priča...













I pobednik u trci dece sa invaliditetom, tradicionalne prve trke ovog takmičenja u kojoj pobeđuju zapravo svi, iako jedan uvek stigne prvi na cilj...


Novinari u iščekivanju:



















Uf, al' je bilo naporno, ispade mi jezik :)








Bravo deco, tako se jedino može jednom na Olimpijadu...samo napred!


A da se i mi oprobamo? Nije baš naša disciplina, ali....:)


Finalisti....


 ...i pobednici, zajedno sa super-pužem :)


Нема коментара:

Постави коментар