Pojmovi po kojima se sećam: Terazije, tematski park, Novi Beograd, starogradske šetnje, Beograd tridesetih, Hotel Moskva, Hotel Balkan, čistači cipela...
Ideja nesvakidašnja, lepo osveženje u svakom slučaju....kažu, stalno neka povika na Beograd kako svi koji dođu u Beograd moraju da usvoje načine i stilove ponašanja beogradske...ma da. Ja lično još nisam video nikoga ko je bio na ovaj ili onaj način prinuđen, pa makar i u najblažem obliku te reči da usvoji beogradske manire i folklor. Naprotiv, svako je doneo nešto svoje, i ako je hteo, to svoje je i zadržao. Beograd sve to guta i postaje bogatiji. Bar po meni...
Ipak, koliko god da se ne slažem sa time, iz te priče je nastala ideja da se pre svega beogradizuje Beograd, a možda jedan od najambicioznijih projekata u tom planu beogradizacije je i tematski park Terazije 30-ih. Kažu, to je tek prvi. Još bolje, ali volim kad vidim makar jedan jer znam da onda postoji bar taj jedan i mogu da uživam u njemu.
I tako, tematski park je tu, u svojoj startnoj, ali ipak tek prvoj fazi. Na platou na kome se nekad odvijala najsurovija varijanta buvljačke trgovine sa krajnje očitim primerima kako se mogu širiti ne samo zaraze, već i prave epidemije, nikla je kaldrma, tramvajska pruga, fontana autentičnog starog izgleda, cvetne leje, ali i cela Moskva, Balkan i brojna druga obeležja nekadašnjih, ali i današnjih Terazija. Kulise kao za snimanje filma, pomalo smeta nedovršenost, ali ne budmo na kraj srca...sve u svemu, zaista predivna priča, jedno prelepo mesto koje jasno pokazuje kako smo otišli još neki korak dalje, korak napred. Izuzetna ideja, odlična realizacija, ali i animacija prostora. Programska i sadržajna priča prate osnovnu ideju u stopu, pa je subotom i nedeljom zaista dobra odluka provesti koji sat na platou nekadašnjih terazija na - Novom Beogradu :)
Hoteli Moskva i Balkan su rekonstruisani vizuelno baš kako ih pamte 30-te godine u Beogradu, ali danas, ovde....hmmm, veoma je teško prepoznati hotel Balkan, dok je Moskva još i prepoznatljiva, posebno kad nam neko kaže o kom se zdanju radi ili to sami pročitamo na fasadi. Naravno, za to je krivo okruženje koje nam se urezuje u memoriju, tako da teško raspoznajemo sve što odstupa od tog okruženja.
Stara Terazijska česma, mesto okupljanja nekada, sasvim logično mesto okupljanja i sada. Animatori u relativno autentičnoj garderobi, uz mešavinu nekadašnjih i savremenih manira...
Veoma snažan utisak ostavljaju đubretarske kante, kompletne, sa sve dodatnom opremom :)
Kao sadržajni koncept, za sada je osmišljeno svakovikendno dešavanje, a u sklopu tih dešavanja, gotovo neumorno, i to po suncu, pevaju njih osmorica iz seksteta Skadarlija. Sad, osmorica i sekstet, verovatno podrazumeva da su tu i momci sa klupe za rezerve...valjda. Ili sam se ja zabrojao, ili se negde organizator prešao :)
U svakom slučaju, koliko god da ih bilo, sjajni su. Starogradske pesme u jednom ovakvom ambijentu, prosto nezamislivo jedno bez drugog.
Hmm, da...ovako je to možda moglo izgledati nekada...recimo:
Konačno, ako ne vratimo šećernu jabuku na štapiću tamo gde istorijski pripada, oglušićemo se o jedan od najbitnijih simbola tog vremena. U šetnji kupiti devojci šećernu jabuku? Eh, to je bio ne samo manir, već i opšteprihvaćeni stil udvaranja.
I, da, možemo se i slikati kao nekada, naravno.
Tramvaj koji je većini posetilaca želja. Ima ih dva, nikud ne idu, ali su u autentičnom stanju. Uđete, psedite, slikate se. D>rvene stolice, nema klime, čak ni bus-plus verifikatora ili kako se već zovu te naprave, ali nema veze. Zadovoljstvo je pravo.
Pa, da zaigramo malo, folklor, kolce...
A kako izgleda devojka sa šećernom jabukom? Pa, veoma srećno i lepo. Sad, izvol'te pa ne počastite svoju devojku ovom poslasticom s početka prošlog veka :)
Da, mobilni se definitivno ne uklapa, ali šta da se radi...
Baš neki visok i fini čovek, jel' da?
Čistači cipela?
Ja se još sećam toga, što mi vrlo neumoljivo govori koliko sam, ipak, mator...
A ovaj sjajni žongler dobiće zasebnu temu na ovom Blogu....
Teško je fotografisati kad imate iza sebe jednu usredsređenu grupu animatora...gde god se gospođa okrene da slika, oni je oponašaju, a tabože je ne primećuju :)
Nije samo kolce, ima tu i valcera, ima tu mesta i za neke, a možda čak i prve ljubavi.
I tako, hajde sad, pa nemojte da obiđete jedno ovakvo mesto, čik da Vas vidim ,)
Ideja nesvakidašnja, lepo osveženje u svakom slučaju....kažu, stalno neka povika na Beograd kako svi koji dođu u Beograd moraju da usvoje načine i stilove ponašanja beogradske...ma da. Ja lično još nisam video nikoga ko je bio na ovaj ili onaj način prinuđen, pa makar i u najblažem obliku te reči da usvoji beogradske manire i folklor. Naprotiv, svako je doneo nešto svoje, i ako je hteo, to svoje je i zadržao. Beograd sve to guta i postaje bogatiji. Bar po meni...
Ipak, koliko god da se ne slažem sa time, iz te priče je nastala ideja da se pre svega beogradizuje Beograd, a možda jedan od najambicioznijih projekata u tom planu beogradizacije je i tematski park Terazije 30-ih. Kažu, to je tek prvi. Još bolje, ali volim kad vidim makar jedan jer znam da onda postoji bar taj jedan i mogu da uživam u njemu.
I tako, tematski park je tu, u svojoj startnoj, ali ipak tek prvoj fazi. Na platou na kome se nekad odvijala najsurovija varijanta buvljačke trgovine sa krajnje očitim primerima kako se mogu širiti ne samo zaraze, već i prave epidemije, nikla je kaldrma, tramvajska pruga, fontana autentičnog starog izgleda, cvetne leje, ali i cela Moskva, Balkan i brojna druga obeležja nekadašnjih, ali i današnjih Terazija. Kulise kao za snimanje filma, pomalo smeta nedovršenost, ali ne budmo na kraj srca...sve u svemu, zaista predivna priča, jedno prelepo mesto koje jasno pokazuje kako smo otišli još neki korak dalje, korak napred. Izuzetna ideja, odlična realizacija, ali i animacija prostora. Programska i sadržajna priča prate osnovnu ideju u stopu, pa je subotom i nedeljom zaista dobra odluka provesti koji sat na platou nekadašnjih terazija na - Novom Beogradu :)
Hoteli Moskva i Balkan su rekonstruisani vizuelno baš kako ih pamte 30-te godine u Beogradu, ali danas, ovde....hmmm, veoma je teško prepoznati hotel Balkan, dok je Moskva još i prepoznatljiva, posebno kad nam neko kaže o kom se zdanju radi ili to sami pročitamo na fasadi. Naravno, za to je krivo okruženje koje nam se urezuje u memoriju, tako da teško raspoznajemo sve što odstupa od tog okruženja.
Stara Terazijska česma, mesto okupljanja nekada, sasvim logično mesto okupljanja i sada. Animatori u relativno autentičnoj garderobi, uz mešavinu nekadašnjih i savremenih manira...
Veoma snažan utisak ostavljaju đubretarske kante, kompletne, sa sve dodatnom opremom :)
Kao sadržajni koncept, za sada je osmišljeno svakovikendno dešavanje, a u sklopu tih dešavanja, gotovo neumorno, i to po suncu, pevaju njih osmorica iz seksteta Skadarlija. Sad, osmorica i sekstet, verovatno podrazumeva da su tu i momci sa klupe za rezerve...valjda. Ili sam se ja zabrojao, ili se negde organizator prešao :)
U svakom slučaju, koliko god da ih bilo, sjajni su. Starogradske pesme u jednom ovakvom ambijentu, prosto nezamislivo jedno bez drugog.
Hmm, da...ovako je to možda moglo izgledati nekada...recimo:
Konačno, ako ne vratimo šećernu jabuku na štapiću tamo gde istorijski pripada, oglušićemo se o jedan od najbitnijih simbola tog vremena. U šetnji kupiti devojci šećernu jabuku? Eh, to je bio ne samo manir, već i opšteprihvaćeni stil udvaranja.
I, da, možemo se i slikati kao nekada, naravno.
Tramvaj koji je većini posetilaca želja. Ima ih dva, nikud ne idu, ali su u autentičnom stanju. Uđete, psedite, slikate se. D>rvene stolice, nema klime, čak ni bus-plus verifikatora ili kako se već zovu te naprave, ali nema veze. Zadovoljstvo je pravo.
Pa, da zaigramo malo, folklor, kolce...
A kako izgleda devojka sa šećernom jabukom? Pa, veoma srećno i lepo. Sad, izvol'te pa ne počastite svoju devojku ovom poslasticom s početka prošlog veka :)
Da, mobilni se definitivno ne uklapa, ali šta da se radi...
Baš neki visok i fini čovek, jel' da?
Čistači cipela?
Ja se još sećam toga, što mi vrlo neumoljivo govori koliko sam, ipak, mator...
A ovaj sjajni žongler dobiće zasebnu temu na ovom Blogu....
Teško je fotografisati kad imate iza sebe jednu usredsređenu grupu animatora...gde god se gospođa okrene da slika, oni je oponašaju, a tabože je ne primećuju :)
Nije samo kolce, ima tu i valcera, ima tu mesta i za neke, a možda čak i prve ljubavi.
Нема коментара:
Постави коментар