Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

петак, 18. мај 2012.

Objektivom po Srbiji - Golubac i šetnja posle kiše...

Pojmovi po kojima se sećam: Golubac, Dunav, Rumunija, odroni na putu...

Kiša na Đerdapskoj magistrali koja se baš u Golupcu prvi put dodiruje sa Dunavom nizvodno posmatrajući, zaista je nešto što običan vozač ne želi. Dosta odrona po putu, u kombinaciji sa tunelima i igrom svetla kroz oblake, iskustvo o kome je bolje slušati nego ga doživeti. Ipak, ima i tu nečega lepog, posebno kada se ćovek zaustavi da opruži malo noge. Golubac je prva preporuka, bez razmišljanja. Ukoliko tvrđava više nije interesantna dok se ne preuredi prema najnovijim zamislima, ostaje još uvek sam Golubac, grad i njegova riva. A ta riva itekako podseća na primorsku rivu, širina Dunava koji puca svom snagom ispred nje, miris borovine u pozadini, o da, mnogo toga podseća, da....


Ipak, i centar grada je itekako zanimljiv, jedna sjajna kompilacija nekadašnjeg i savremenijeg, pomirenog u odličnoj harmoniji. Kao što, uostalom, i na spomeniku stoji: svim borcima ovog kraja, iz svih ratova, bez razlike...
























Нема коментара:

Постави коментар