Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 23. март 2012.

Objektivom po Srbiji - Užice, po mnogočemu jedinstven grad u Srbiji

Pojmovi po kojima se sećam: hotel raketa, Kadinjača, Zlatibor, Užice, Užička republika, komplet pretop. lepinja, specijalitet, Tarabići, Kremansko proročanstvo, Ere, moto skup...

Kada sam prvi put, pre više decenija, čuo za Užice, imalo je za to doba, veoma uobičajen prefiks. Titovo Užice. Bilo je tada više gradova koji su nosili isti prefiks, ali je Užice bilo jedinstveno među svima njima. Tamo se nekada davno odigravala ratna drama u kojoj je Užice bilo jedina slobodna teritorija u okupiranoj Evropi... U međuvremenu sam počeo da razaznajem Užice i po drugim specifičnostima i konačno je postalo nezaobilazno na putu ka Zlatiboru i čitavom tom kraju uopšte.
Pa Tarabići...i po njima sam prepoznavao sada Užice.
Zatim je stigao i pršut, slanina, kajmak i lepinja, hotel u obliku rakete...
Danas sam siguran da će svako naći svoj lični zaštitini znak čim prošeta veličanstvenim gradom podno Kadinjače. Ja sam prošetao, gledao, slikao...


Postoji dosta stvari koje bi se mogle opisati, ali nešto se razmišljam...Užice naprosto treba doživeti, probati, obići, sačekati da se smrkne i zatvori glavna ulica i postane šetalište. Treba ga osetiti i udahnuti punim plućima, taman dovoljno da ga ponesemo sa sobom i da nam potraje do sledećeg dolaska. Zato, ništa više teksta, samo slike.



















Нема коментара:

Постави коментар