Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 31. март 2012.

Foto album - Stadion Partizana, nešto zbog čega se dođe u Beograd, u Srbiju...

Pojmovi po kojima se sećam: domaći stadion, JNA, Beograd, Humska, teren, fudbalski šampion, Liga Evrope. svečana loža, tribine, sportisti, slet, pioniri, svečani špalir...

Nekada davno smo ga znali kao Stadion JNA, pričali i prepričavali svakjake priče o njemu, o Partizanu, o Titu i sletu...nekada je to bio najpoznatiji objekat krajem Maja meseca svake godine, udomljavao je štafetu, Tita i sve one koji su želeli da ga vide, odnosno one koji su pripremali program za Slet. Istorijska veličina, pre nego istorijski spomenik, ali svakako deo naše istorije. Pogled na ulaz u svečanu ložu budi sećanje kod mene. Nisam učestvovao u Sletu nikada, nikad nisam ni štafetu dodirnuo ali sam jednom bio u tom ulazu u počasnom špaliru, sa sve crvenom maramom oko vrata.
Danas je ovo stadion fudbalskog kluba Partizan, i tako će ostati. Sportski a ne politički objekat koji je tokom svoga postojanja doveo u Beograd, ali i Srbiju mnogo ljudi, mnogo poznatih i priznatih sportista i nastavlja sa time. Mnogo je sportista stasalo na ovom, i na komšijskom, najvećem našem terenu, pa iako se vode kao nepomirljivi i ljuti rivali, ova dva stadiona zaista zajednički grade jednu priču na koju smo svi ponosni.


Sa atletske staze, pogled na tribine nije tako fascinantan kako možda izgleda pre ulaska na stadion, ali je zato osećaj fantastičan u svakom slučaju. Iako sam odmalena pohodio oba stadiona upravo u smeru sa atletske staze ka tribinama, mislim da mi svaki ponovni dolazak priređuje podjednako ushićenje. Uživam u svemu, u pogledu na prazne i uredne lože, tribine, na one koji treniraju, na majstore koji kose travu velikim mašinama preciznije oko stativa nego što ja u kući usisavam tepih...o, da, samo treba umeti uživati, a Partizanov stadion će odraditi sve ostalo, čak i po tmurnom vremenu :)


















Za one koji možda žele da sagledaju širu sliku ovog stadiona, moguće da bi ova panorama mogla da odigra značajnu ulogu:


Нема коментара:

Постави коментар