Beograd već poodavno po mnogočemu prati svetske metropole, i zaista nije iznenađenje više da u gradu osvane neki objekat koji sija sjajem kakav smo navikli gledati uglavnom negde u belom svetu. Jedan šoping mol na Novom Beogradu odavno je sebi uzeo takvu reputaciju, pa iako nisam baš ljubitelj takvih objekata, nisam odoleo da pogledam kako je okićen za novogodišnje praznike. Iznenađenje koje me čekalo, gotovo me oborilo s nogu. Naravno, tom svojevrsnom nokautu doprinosi činjenica da ja i ne posećujem preterano ovakva mesta, pa samim tim moje iznenađenje mora biti veće od onih kojima su takve posete dnevna rutina. Ipak, ovoliki trud, mašta i precizna realizacija zaslužuju makar jedan članak na mojoj stranici.
Ispred Delta City-ja nalazi se omanje klizalište, sasvim sigurno na radost brojnih mladih kojima je klizanje svojevrstan izazov. Klizalište nije bilo baš puno kada sam naišao, ali sama ideja me asocira i na daleko veću posećenost čim padne prvi mračak. Jer, ko bi odoleo ideji u kojoj se prepliću žućkasti reflektori, mnoštvo lica i glasova, draga osoba pored koju treba držati za ruku da ne padnemo i - romansa u vazduhu?
Konačno, kada se uđe unutra, prvo na šta se naiđe je fantastičan dekor u dedamrazovskom maniru, ali skoro potpuno električnog, odnosno elektronskog finog tkanja. Irvas, jelka, sanke, sve je tu...
Šetnja hodnicima sama po sebi mnogima predstavlja zadovoljstvo, ali kada joj se dodaju detalji koji Novu godinu donose u te hodnike, onda zadovoljstvo ume višestruko da naraste.
Pogled odozgo može itekako biti pravi izbor omanju seansu antristres programa koji svakodnevno gotovo očajnički nastojimo pronaći gde god je to moguće.
Na kraju nisam ništa kupio. Nisam, doduše, zato ni ušao, iako većina prisutnih jeste. Ipak, čini mi se da sam izašao odande bogatiji od većine. Od mene su bogatija bila samo ona deca kojima se ni po izlasku nije lako skidao osmeh ushićenja i zadovoljstva. Da, oni su verovatno jedini izašli bogatiji od mene...
Ispred Delta City-ja nalazi se omanje klizalište, sasvim sigurno na radost brojnih mladih kojima je klizanje svojevrstan izazov. Klizalište nije bilo baš puno kada sam naišao, ali sama ideja me asocira i na daleko veću posećenost čim padne prvi mračak. Jer, ko bi odoleo ideji u kojoj se prepliću žućkasti reflektori, mnoštvo lica i glasova, draga osoba pored koju treba držati za ruku da ne padnemo i - romansa u vazduhu?
Konačno, kada se uđe unutra, prvo na šta se naiđe je fantastičan dekor u dedamrazovskom maniru, ali skoro potpuno električnog, odnosno elektronskog finog tkanja. Irvas, jelka, sanke, sve je tu...
Šetnja hodnicima sama po sebi mnogima predstavlja zadovoljstvo, ali kada joj se dodaju detalji koji Novu godinu donose u te hodnike, onda zadovoljstvo ume višestruko da naraste.
Pogled odozgo može itekako biti pravi izbor omanju seansu antristres programa koji svakodnevno gotovo očajnički nastojimo pronaći gde god je to moguće.
Na kraju nisam ništa kupio. Nisam, doduše, zato ni ušao, iako većina prisutnih jeste. Ipak, čini mi se da sam izašao odande bogatiji od većine. Od mene su bogatija bila samo ona deca kojima se ni po izlasku nije lako skidao osmeh ushićenja i zadovoljstva. Da, oni su verovatno jedini izašli bogatiji od mene...
Нема коментара:
Постави коментар