Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 26. јануар 2012.

Objektivom po Srbiji - Diana, Rimsko utvrđenje na obali Dunava

Dunav prepun brzaka i virova u svom srednjem toku, danas je verovatno teško zamisliti. Ipak, postoji najmanje jedno mesto na upravo tom delu Dunava na kome je, baš zbog ovih stvari, nekada bilo veoma teško brodom savladati Dunav. Kao i drugim znamenitim stvarima, rimski Car Trajan je i ovo mesto označio svojom dalekovidošću i pragmatičnošću, te je dao iskopati paralelni kanal kojim je omogućio lakši prolazak brodova. Ovaj sigurniji prolaz za brodove bio je branjen utvrđenjem Diana, podignutim na čvrstoj steni, u neposrednoj blizini čuvene hidrocentrale Đerdap. Današnje iskopine zaista dosta govore o nekadašnjem životu na granici, jer je pored samog utvrđenja, iskopan i deo vojničkih baraka, ali i nekropole, molitvenika i omanjeg naselja.
Nažalost, kod nas ovo utvrđenje još uvek nije dobilo popularizaciju kakvu bi moglo imati, iako godišnje, na samo par stotina metara udaljenosti, desetine hiljada uglavnom sportskih posetilaca provede neko svoje vreme u čuvenom sportskom naselju Karataš. Ima ovome i uzroka, ali u ovom članku ćemo se posvetiti samom utvrđenju, a ne kritikama i perspektivama.


Započeto negde na prelazu prvog na drugi vek n.e. ovo utvrđenje dobija svoj konačni oblik i izgled dva veka kasnije. O tome govore isturene odbrambene kule i bedem ka samoj reci koji su nastali na prelazu trećeg u četvrti vek. Sredinom petog veka Huni uništavaju utvrđenje, logor i naselje, a Car Justinijan ga za potrebe održavanja reda na granici potom obnavlja. Dobar položaj, ali sve veći problem održati severnu granicu.






Danas, očito, nema mnogo stanovnika. Ljudi su odavno otišli, a zidine i ostatke objekata sada posedaju mahom sitne životinje , insekti i slično. Dugo očekivano sunce izmamilo je i jednog od njih, da se malo osunča i da proveri ko to remeti mir njegove Diane...






Igrom sudbine, iako ovo već vekovima nije funkcionalno pogranično utvrđenje, granični kamen nalazi se upravo tu, kao da mu je pre gotovo cela dva milenijuma bilo zacrtano da bude.




I tako, vreme klizi a Diana, nažalost, još uvek čeka da bude otkrivena. Za sada je ljubomorno čuva mala grupa privilegovanih, zauzetih istraživanjima, i ne može se ni nazreti dan kada bi Diana možda mogla krenuti stopama Felix Romuliane ili Viminacijuma.


Нема коментара:

Постави коментар